Autori:           Igor Janev
 Izdavač:         AGM knjiga
 Godina:          2021.
 Br.strana:      426
 Povez:           tvrd povez / latinica
 ISBN:            978-86-6048-022-6 /  sifra 1122
 Cena :           2420,00 rsd / 20,5eur

PDF sadržaj i odeljak

U okviru istraživanja političke teorije u ovoj monografiji su obuhvaćene gotovo sve bitnije doktrine i teorije politike, države i prava. Naglasak u razmatranju je stavljen pre svega na klasične i moderne pravce razvoja teorijske misli o političkom, državnom uređenju i društvu. Predmet istraživanja je naročito vezan na trendove razvoja političke misli i u okviru toga mogućnostima sinteze ili uopštenja suprotstavljenih političkih doktrina ili pravaca. Poseban napor je u istraživanjima je vezan za mogućnost Holističkog prilaza politici i državi i mogućnostima primene Opšte teorije sistema.

U Prvoj glavi izlaže se istorija starih i klasičnih političkih teorija koje započinju od filozofije Platona i Aristotela, zatim dotiču Rimsku političku i naročito pravnu misao i teoriju, pa zatim sledi Srednji vek sve do Renesanse. Posle Platona i Aristotela, istorijski sledi politička teorija Polibija na koju se zatim nadovezuje razvoj Rimske pravne misli. Potom se u ovoj glavi monografije izlaže politička teorija Srednjeg veka sa karakterističnim doktrinama Sv. Avgustina i Tome Akvinskog, koji u središte svojih objašnjenja stavljaju vezu sa Bogom.

U Drugoj glavi političke teorije počinju od renesansnog politikologa N. Makijavelija, i potom se prati razvoj pravne i političke misli o međunarodnom pravu i suverenitetu (Ž. Boden), pa zatim renesansna ugovorna teorija države i naposletku razvoj klasične liberalne političke teorije države i prava.

U Trećoj glavi knjige su izložene doktrine i teorije iz perioda Francuske buržoaske revolucije, filozofija Berka i Bentama, potom filozofija naprednog liberalizma B. Konstana i A. Tokvila, kao i osnove klasične nemačke filozofske misli (Kant, Fihte, Hegel)  do Marksa, Engelsa, Lenjina i Lasala.

U Četvrtoj glavi razmotrene su one teorije koje imaju veći značaj za savremenu političku teoriju i filozofiju. Razmatranja počinju od filozofije Dž. Rolsa i njegovog razumevanja pravde kao distributivne (odnosno relativizovane) društvene kategorije. Ova politička filozofija je imala praktičnog i teorijskog značaja na razvoj soclijal-demokratske misli.

U Petoj glavi razmatrano je pitanje osnova društvene i prirodne filozofije. Problem atomizma koji se javlja u Opštoj teoriji sistema, kao i problem ″beskonačnog deljenja″ elemenata koji se u dijalektičkom prilazu manifestuje kao ″elementaristički paradoks″ bio je nezaobilazan i trebalo ga je razrešiti.

Na kraju u Završnim razmatranjima, učinjen je napor da se određeni politički fenomeni ili ustanove idejno bolje i svestranije definišu i da se elementi ″realističkih″, liberalnih″, ″funkcionalističkih″ i dijalektičkih stavova približe. U ovu svrhu Opšta teorija sistema i Relacionizam se pokazao ključem pribiližavanja suprotstavljenih idejnih koncepata.

 Autori:   Dragan Zlatkov, Andrija Zorić, Žarko Petrović
 Izdavač:    AGM knjiga
 Godina:     2021.
 Br.strana:  194
 Povez:       tvrd povez / latinica
 Fotografije:kolor
 ISBN:         978-86-6048-020-2 /  sifra 1120
 Cena :       1870,00 rsd /   16e  za studente 1540,00

Zbirka zadataka iz Matrične analize konstrukcija je pre svega namenjena studentima treće godine Konstruktivnog smera Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Imajući u vidu da se savremena analiza naponsko-deformacijskog stanja složenih inženjerskih konstrukcija ne može zamisliti bez primene elektronskih računara, matrična analiza konstrukcija, posebno formulisana metodom deformacija, sve više dobija na značaju i njoj se u nastavi posvećuje dužna pažnja.

Za razliku od klasičnih formulacija metode sila i metode deformacija, koje se standardno i skoro ravnopravno izučavaju na građevinskim fakultetima, pri matričnoj analizi konstrukcija pokazala se kao nesumnjiva prednost primene metode deformacija.

Metoda deformacija je zbog svoje opštosti, jednostavnosti i značajnog automatizma u proračunu, skoro redovno osnova za izradu savremenih kompjuterskih programa za analizu linijskih sistema.

Uočeno je međutim, da prilikom praktične primene savremenih programskih paketa treba biti veoma obazriv. Neophodno je poznavanje teorijskih osnova na kojima je program zasnovan, numeričkog modela i algoritma za dobijanje korektnog rešenja.

Zbog svega se nadamo da će ova zbirka zadataka biti od koristi i inženjerima koji se bave konstruisanjem i proračunom konstrukcija, kako bi bolje razumeli i primenjivali programske pakete kako za statičku tako i za dinamičku analizu konstrukcija, koji su sasvim sigurno neizbežni u savremenoj inženjerskoj praksi.

Zadaci su tako odabrani da obuhvataju matričnu analizu ravnih linijskih sistema tačnom i približnom metodom deformacija po Teoriji prvog reda, Teoriji drugog reda, (rešavanje problema stabilnosti odnosno određivanje kritičnog opterećenja sistema), proračun pri dinamičkom (posebno seizmičkom) opterećenju kao i proračun prema graničnom stanju nosivosti (određivanje mehanizma loma sistema), te deo zadataka može poslužiti i studentima za bolje razumevanje materije i pripremu ispita iz predmeta Stabilnost konstrukcija, Dinamika konstrukcija sa zemljotresnim inženjerstvom i Granična analiza konstrukcija na istom smeru.

Kao ilustracija široke mogućnosti primene matrične analize konstrukcija u zbirci je urađen po jedan zadatak iz analize ravnih rešetkastih sistema, roštilja, prostornih linijskih sistema, sistema sa polukrutim vezama štapova u čvorovima i sa elastičnim uslovima oslanjanja.

 Autor:            Miroslav Bešević
 Izdavač:         Građevinski fakultet Subotica
 Godina:          2020.
 Br.strana:       430
 Povez:            tvrd povez / latinica
 Fotografije:     kolor
 ISBN:              9788680297811 /  sifra 1118
 Cena :            5940,00 rsd / 5500,00   / 46 e

PDF Sadržaj i odeljak

Projektovanje i građenje objekata od čelika u zgradarstvu i industriji, predstavlja veoma široku oblast u građevinskom konstrukterstvu i nije je moguće obuhvatiti jednom knjigom-udžbenikom. Iz tog razloga je autor knjige “ODABRANJA POGLAVLJA METALNIH KONSTRUKCIJA“ dao samo  deo koji se odnosi na: rezervoare, antenske stubove-stubove dalekovoda, silose, dimnjake i stubove vetrogeneratora.

Autor knjige posebnu pažnju  posvetio je primerima  izvedenih  konstrukcija od čelika, analizom uticaja i dimenzionisanja prema Evrokodu - EC3.

S obzirom da su u knjizi u najvećoj mogućoj meri obuhćena najnovija saznanja iz oblasti projektovanja i izvođenja metalnih konstrukcija, očekuje se da će naići na interesovanje i među mladim inženjerima koji se bave projektovanjem i izvođenjem specilanih objekata metalnih konstrukcija.

Celokupan sadržaj knjige podeljen je u 6 poglavlja i obuhvata 413 strana teksta, 139  slika i 128 tabela, kao i veći broj pratećih ilistracija.

Recenzenti: Prof.dr.Duško Lučić -Graђevinski fakultet iz Podgorice, Prof. emeritus dr Aleksandar Prokić, Prof. dr Đorđe Lađinović, sa FTN-a, Univerzitet u Novom Sadu

SADRŽAJ

• UVOD
• REZERVOARI
• ANTENSKI STUBOVI-STUBOVI DALEKOVODA, DISPOZICIONA REŠENJA, OPTEREĆENJA, RORAČUNI, KONSTRUISANJE I MONTAŽA
• SILOSI I BUNKERI-DISPOZICIONA REŠENJA, OPTEREĆENJA,PRAVILA PRORAČUNA I KONSTRUISANJA
• DIMNJACI
• VETROGENERATORI - DISPOZICIONA  REŠENJA,  OPTEREĆENJA, PRORAČUNI, KONSTRUISANJE  I  MONTAŽA
•  LITERATURA

 Autor:            Goran Polovina
 Izdavač:         AGM knjiga
 Godina:          2020.
 Br.strana:       234
 Povez:            mek povez / latinica
 Fotografije:     kolor/crno bela
 ISBN:             978-86-6048-018-9 /  sifra 1118
 Cena :            1870,00  / 16 eur

PDF Sadržaj i odeljak

Klasicizam u arhitekturi Srbije nedovoljno je istražena istorijska pojava, iako je znatno uticala na razvoj domaće arhitektonske teorije i prakse. Osvetljavanje i vrednovanje dometa ovako važnog stila novije domaće arhitekture omogućuje da se rekonstruiše precizna linija razvoja istorijskog nasleđa novijeg doba.

Klasicizam je stil u umetnosti sa kraja 18. i iz prve polovine 19. veka, koji je ponovo afirmisao osobenosti arhitekture antičkih uzora, oslanjajući se na racionalističku filozofiju i nove društvene okolnosti posle francuske buržoaske revolucije. Bazira se na estetskim teorijama Vinkelmana, po kojima je lepota stvorena već u antičkoj umetnosti, sa osnovnim odlikama odmerenosti, simetrije, reda i jasnoće. Najbolje se može okarakterisati njegovom maksimom „plemenite jednostavnosti i tihe veličine“.

Široko prihvatanje novih estetskih normi učinilo je da klasicizam postane međunarodni umetnički pravac, naročito zastupljen u Evropi i SAD. U svim tim zemljama su podignute zgrade stilskih odlika po uzoru na antičke hramove, bez obzira kakva je bila namena tih zgrada. Građevine su monumentalne, dobro proporcionisane i harmonične.

To je stil sa kojim se arhitektura Srbije srela posle dobijanja određenih sloboda unutar Osmanske carevine i prvi je iskorak van granica tradicionalne balkanske gradnje. Malo zastupljen na samom početku, pre svega zbog ograničavajućih ekonomskih i političkih faktora, klasicizam u Srbiji dobija puni zamah posle nešto više od pola veka, ovog puta kroz forme obnovljenog klasicizma, aktuelnog između dva svetska rata. Štaviše, objekti podignuti u ovom periodu dali su pečat centru Beograda i kao takvi postali su jedan od kamena međaša srpske arhitekture.

Svoju dugovečnost klasicizam, pored nesumljivih estetskih dometa koje je dostigao, duguje i korpusu ideja koje reprezentuje a što je, ne slučajno, odredilo da se najreprezentativnije državne građevine izvedu u ovom stilu. Svako zrelo društvo je kao svoje najviše ideale stavljalo razumnost i moralnost, a klasicistička arhitektura je to uvek u sebi nosila i predstavljala, od svog nastanka krajem 18. veka, pa na dalje. Čak su se i preteče klasicizma u vidu antičke grčke i rimske arhitekture time vodile.

Stvorena je kao arhitektura bazirana na moralnom kriterijumu, u vreme kada su se kreirale nove moderne države, sa svim postulatima trodelne vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske), kada se upravljačka moć prenosila sa monarha na narod, kada je bilo potrebno da se konstituiše demokratski sistem kao izraz volje građana. Sa svim atributima prosvetiteljstva, ovakva arhitektura nosi u sebi večite ideje pravednosti i večitu estetiku formiranu tokom dve hiljade godina.

Struktura ovog rada, kojim se obrađuje tema, sastavljena je od sedam poglavlja, držeći se principa od opšteg ka posebnom. Redosled kojim se vrši analiza je sledeći:

I – Uvod – u prvom poglavlju ćemo se osvrnuti na razloge koji su se pojavili kao pokretački motiv za izradu ovog rada. Definisaćemo problemski okvir i cilj studije.

II – Pregled dosadašnjih istraživanja klasicizma u srpskoj arhitekturi – u ovom poglavlju ćemo dati kraći pregled dosadašnjih bitnijih istraživanja srpskog klasicizma u domaćoj istoriji umetnosti.

III – Pojmovno određenje klasicizma; Načini istraživanja pojave klasicizma i njegovih osobenosti – u ovom poglavlju ćemo osvetliti stilske osobine klasicizma, način na koji se to manifestuje, kako kroz formalne oblike, tako i kroz topološke odlike građevina, zatim principe na kojima se bazira, sa analizom primera koji ilustruju navedeno.

IV – Nastanak klasicizma u Evropi, primeri. Kasnije pojave klasicizma u svetu. – U ovom delu će se istražiti društvena i ekonomska podloga koja je iznedrila atmosferu pogodnu za razvoj klasicizma, kako u vizuelnim umetnostima uopošte, tako i u samoj arhitekturi. Pratićemo razvoj ovog stila, njegove uspone, krize i obnove, aktuelne do današnjih dana. Osvrnućemo se na najizrazitije primere objekata epohe, analizirajući pojavne oblike u raznim zemljama zapadne, srednje i istočne Evrope i SAD.

V – Klasicizam u Kneževini Srbiji 19. veka, Kraljevini Srbiji 19. veka, Vojvodini 19. veka i Srbiji u okviru Kraljevine Jugoslavije u 20. veku. - U ovom poglavlju ćemo predstaviti razvoj stila u srpskoj arhitekturi 19. i 20. veka. Pre toga ćemo se upoznati sa društvenim okolnostima, uslovima za razvoj klasicizma, kako u umetnosti, tako i u arhitekturi, začecima jasnije građevinske regulative i prakse u tek oslobođenoj zemlji. Prostudiraćemo primere izgrađenih objekata, u formalnom i topološkom smislu. Pratićemo pojave klasicizma, reteriranje i ponovno izbijanje u prvi plan krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka.

VI  - Zaključak – Iz svih analiza prethodnih poglavlja, izvešćemo zaključke o značaju istražene pojave sa istorijskog, sociološkog i estetskog aspekta. Takođe, sagledaćemo kakve su mogućnosti korišćenja iskustava ove studije sa projektantskog aspekta.

VII - Literatura, izvori