Iz istorije srpske meteorologije El. pošta

Iz istorije srpske meteorologijeAutor: Slobodan Plazinić
Izdanje: AGM KNJIGA
Godina: 2012.
Br.strana:    154
Povez:  mek
Format:  B-5
Fotografije: crno bele
Cena: 990,00 rsd //8,50 eur

Knjiga ''Iz istorije srpske meteorologije'' ukazuje na veoma dugu meteorološku aktivnost u Srbiji i daje sećanja na one pregaoce i entuzijaste, koji su sa mnogo poleta i odricanja,  činili prve korake na putu progresa srpske meteorološke službe. Mada je razvoj srpske meteorološke službe često prekidan ratovima, pa je više generacija moralo da počinje iz nemaštine i ruševina, ostvaren je vidan uspeh o čemu svedoče tekstovi iz ove knjige, koja obuhvata razvoj srpske meteorološke službe do dvehiljadite godine;  istovremeno, ovaj  se može pratiti sa razvojem Međunarodne meteorološke organizacije, odnosno Svetke meteorološke organizacije. Ona potvrđuje da je meteorološka aktivnost u Srbiji uvek išla u korak sa meteorološkom aktivnošću u svetu.

Kako 2012. Hidrometeorološki zavod Srbije slavi dva značajna jubileja: 165 godina od početka meteoroloških merenja u Beogradu  i 125 godina od osnivanja Meteorološke opservatorije na Vračaru, ovo je prilika da se istaknu najznačajniji događaji iz istorije srpske meteorološke službe i time oda zasluženo priznanje brojnim učesnicima u njenom razvoju.


Iz sadržaja:
PREDGOVOR
Τα  μετέωρα - TAMO GORE U VISINAMA


  • Put nade

NA  POČETKU  ISTORIJE  SVETSKE  METEOROLOŠKE  ORGANIZACIJE  (SMO)
Prva  međunarodna  meteorološka  konferencija  u  Briselu  1853.
SRBIJA NE  ZAOSTAJE  ZA  EVROPOM

  • Dvori  Jakšićevi  - prva meteorološka stanica u Srbiji
  • U  korak  sa  svetom
  • piscu  prve  knjige iz meteorologije u Srbiji Vladimiru Jovanoviću
  • Jovanovićeva   ‘’Nauka o atmosferi  (klimatologija)’’

METEOROLOZI  NA  MEĐUNARODNOM  KONGRESU  STATISTIČARA
U  SUSRET  PRVOM  MEĐUNARODNOM  KONGRESU METEOROLOGA
PRVI  MEĐUNARODNI  METEOROLOŠKI  KONGRES  U  BEČU 1873. GODINE
DRUGI  MEĐUNARODNI  METEOROLOŠKI  KONGRES  U  RIMU 1879. GODINE

  • Potvrda Kongresa i promene u strukturi Međunarodne meteorološke organizacije  (MMO)

METEOROLOŠKA  SLUŽBA  U SRBIJI POSLE  BEČKOG  KONGRESA

  • Za  bolja  vremena

METEOROLOŠKA  SLUŽBA   U  SRBIJI  KRAJEM  19. VEKA

  • Na početku savremene meteorološke službe u Srbiji

MEĐUNARODNA KONFERENCIJA DIREKTORA (KD) METEOROLOŠKIH SLUŽBI

  • Prva konferencija direktora meteoroloških službi, u Minhenu 1891.godine
  • Druga Konferencija direktora meteoroloških službi, u Parizu, 1896.godine
  • Treća Konferencija direktora meteoroloških službi,  u Insbruku, 1905.

METEOROLOŠKA SLUŽBA  U  SRBIJI  POČETKOM  20. VEKA

  • Kraljevske  kočije  u  Opservatoriji
  • Početak kraja Nedeljkovićeve mreže meteoroloških stanica
  • Austrijska okupacija Srbije i Meteorološka Opservatorija

METEOROLOŠKA OPSERVATORIJA U KRALJEVINI SRBA, HRVATA I SLOVENACA
MEĐUNARODNA METEOROLOŠKA AKTIVNOST IZMEĐU DVA SVETSKA  RATA

  • Četvrta  Konferencija  direktora  meteoroloških  službi,  u  Parizu   1919.
  • Konferencije  direktora  meteoroloških  službi u Utrehtu (1923), Kopenhagenu (1929)  i  Varšavi (1935)

SRPSKA METEOROLOŠKA SLUŽBA U JUGOSLAVIJI

  • Meteorološka opservatorija u Kraljevini Jugoslaviji
  • Srpka meteorološka služba u FNR Jugoslaviji

POSLEDNJE GODINE MEĐUNARODNE METEOROLOŠKE ORGANIZACIJE (MMO) I STVARANJE SVETSKE METEOROLOŠKE ORGANIZACIJE (SMO)

  • Međunarodna meteorološka organizacija (MMO) u Drugom svetskom ratu
  • Vanredna  Konferencija  direktora  meteoroloških  službi  u  Londonu, 1946.
  • Osma Konferencija direktora meteoroloških službi, u Vašingtonu, 1947.
  • Deveta (poslednja) Konferencija direktora i osnivanje Svetske meteorološke organizacije  (SMO), u Parizu, 1951.

METEOROLOŠKA SLUŽBA U SRBIJI U PUNOM USPONU
Z A K LJ U Č A K
LITERATURA


Izvod iz knjige:

...Istorija srpske meteorologije ukazuje na vrlo dugu meteorološku aktivnost u Srbiji. Mnogi krajevi u Srbiji raspolažu sa  brojnim  zapisima o vremenu i klimi koje nalazimo u  crkvenim i manastirskim starim knjigama počevši od četrnaestog veka. Tradicija zapisa u crkvenim i manastirskim starim knjigama je nastavljena i posle uvođenja meteoroloških merenja i osmatranja u Beogradu, a zatim i u drugim varošima Srbije, pa i tada, kada je Srbija imala jednu od najgušćih mreža meteoroloških stanica u svetu, početkom druge polovine devetnaestog veka.

Zapisi o vremenu i klimi koji se nalaze u srpskim crkvenim i manastirskim starim knjigama obuhvataju veoma dug period opažanja, preko 450 godina, od druge polovine  četrnaestog  do pred kraj devetnaestog veka. Zapisi su kratki i sažeti i najčešće se odnose  na neobične vremenske prilike koje su se dogodile u toku dana, meseca, sezone ili godine. Tako nalazimo da je sneg pao u kasno proleće, u toku letnjeg meseca, da su se javili jaki mrazevi u kasno proleće, da je zima bila blaga ili hladna,  da je sušni period trajao dugo ili da su se dogodile dugotrajne kiše, da je bila duga i topla jesen i sl. Pored opisa o vremenu i klimi zapis ima  i obaveštenje o posledicama vremena na  rastinje, voće, useve, šume, na zdravlje ili da se dogodio rat ili neki drugi važan politički događaj. Radi primera,  prepisujemo  nekoliko zapisa o vremenu i klimi kako su zabeleženi u starim crkvenim i manastirskim knjigama ili u starim knjigama iz tog perioda:  “Veliko nevreme sa gradom i grmljavinom, u Beogradu”, septembar, 1427;  “Sneg u julu, nanosi snega u planinama”, 1510;  “U podnožju planine Cer jak mraz, loza izmrzla kao nikada pre toga”, crkva u Velikim Rodincima, okolina Rume, 1551;  “Grad unuštio vinograde”, manastir Krušedol, 1610;  “Velika poplava u mesecu jula”, manastir Sretenje kod Čačka, 12. jula, 1623;  “Velika suša”, crkva Bistrica, 1640;  “U decembru voće i grožđe”, zapisao pop Teodor, 1651; “Oštra zima u celoj oblasti, mnogo ljudi žrtve hladnoće mraza, snega, zamrzavanja vode i divljih životinja”, manastir Ravanica, 1668; “Prvi sneg i toj godini je između Male i Velike Gospojine (25. avgust i 18. septembar)”, manastir Mileševa, 1676;  “Kiša trajala 40 dana”, crkva Pričević, 1694;   “U godini 1731. poplava kakve nije bila viđena dugo”, manastir Dević;  “Godine 1746. na Božić i Bogojavljenje, Sunce je bilo tako toplo kao da je leto, ukratko jedna zima kakva nije bila viđena dugo vremena”,  manastir Velika Remeta, 1746.;  “Surova zima, veliki sneg”, manastir Hopovo, 1763.;  “Grmelo je na Svetog Savu”, 1804; “Da se zna kakva suša i kolika toplota u 1820. kiša nije padala do 26. avgusta (do 7.09. po novom kalendaru), manastir Dečani, 1820;  “25. oktobra (6.11 po novom kalendaru) paša Gliša Španjin pregazio je Dunav kod Iloka. Dubina je bila 2/3 stasa”, S. Todorović, Zemun, 1822. i mnogi drugi zapisi.

Kako meteorologija u Srbiji raspolaže sa brojnim zapisima u dugom vremenskom periodu  moguće je na osnovu njih, sagledati odlike vremena i klime u mnogim našim krajevima.  U toku dugog turskog ropstva crkve i  manastiri su bili i jedina kulturna svetilišta u kojima se stvaralo i čuvalo ovo istorijsko meteorološko blago. Preko 11000 starih zapisa o vremenu i klimi sakupio je Ljubomir.Stojanović i objavio u periodu od 1902. do 1927,  a prof. Pavle Vujević je izdvojio 300 zapisa koji su se odnosili na vreme i klimu u periodu od 1358. do 1864,  i objavio ih 1931.

Zapisi o vremenu i klimi u crkvenim i manastirskim starim knjigama  “...mogu da pokažu da nije bilo nekih karakterističnih perioda koji su samo topli ili samo hladni. Dakle velika promenljivost u kraćim periodima je glavno obeležje vremena“  (M. Ćurić,  2006).

U toku  uspešnog perioda meteorološke aktivnosti na početku druge polovine devetnaestog veka, kada je Srbija imala najgušću mrežu meteoroloških stanica u svetu,  u Srbiji su objavljeni prvi rezultati višegodišnjih meteoroloških merenja i osmatranja, osnovano je  “Meteorologijsko zavedenije u Serbii” (1856), a  u Glasniku društva srbske slovesnosti osim, rezultata meteoroloških merenja i osmatranja, objavljene su Jakšićeve uporedne analize  višegodišnjih meteoroloških merenja i osmatranja u Beogradu i meteorološki podaci izmereni u drugim  gradovima Evrope. Sredinom šezdesetih godina pretprošlog veka u Glasniku društva srbske slovesnosti objavljena je prva klimatologija, koja ima naslov “Nauka o atmosferi i promenama u atmosferi i o njihovom značenju za rastinje” od Vladimira Jovanovića. U ovom periodu, meteorološka aktivnost u Srbiji ne zaostaje za Evropom, ona ide u korak sa najrazvijenijim zemljama u svetu.

Uspešan period iz istorije srpske meteorološke službe, koji se ističe u veoma dobrom održavanju mreže meteoroloških stanica, u redovnim, tačnim i sistematskim meteorološkim  merenjima i osmatranjima, u brzom slanju podataka i primarnoj  obradi, nažalost, nije dugo trajao.  Ova impresivna meteorološka  aktivnost u Srbiji dovedena  je  u pitanje već  u drugoj polovini šesdesetih godina devetnaestog veka, kada je mreža stanica počela naglo da se osipa, a  meteorološka delatnost u Srbiji  postala sve  nestabilnija. Vekovno zaostala Srbija nije mogla u dužem periodu meteorološke aktivnosti da obezbedi potrebnu ekonomsku podlogu, kako za održavanje  meteoroloških stanica, tako i za osnivanje i gradnju jedne državne meteorološke ustanove iz koje bi se vodile sve meteorološke aktivnosti u Srbiji.

Sredinom druge polovine devetnaestog veka meteorološka aktivnost u Srbiji potpuno je zamrla, nekada gusta mreža meteoroloških stanica je skoro ugašena,  ostaje samo ona u Beogradu. Politička kriza i teška ekonomska situacija u Srbiji potpuno su paralisale svaku meteorološku aktivnost. Čekaju se bolja vremena i dolazak pojedinca “Jakšićevog kova”,  koji bi pokrenuo meteorološku aktivnost prema ponovnom uspostavljanju mreže meteoroloških stanica  u Srbiji, uvođenju redovnih, sistematskih osmatranja i merenja, ali koji bi bio i pokretač i stvaralac jedne državne meteorološke ustanove.

Krajem devetnaestog veka stigla su bolja vremena i što je važnije stigao je dugoočekivani pojedinac “Jakšićevog kova”.  Meteorološka aktivnost je u usponu, postavljaju se čvrsti temelji savremene meteorološke organizacije. U istoriji srpske meteorologiije ovaj period je nazvan Nedeljkovićev zlatni period uspona meteorološke aktivnosti. Za svoj rad Nedeljković, uskoro, dobija brojna priznanja u svetu. Ako je Jakšić začetnik meteoroloških merenja i osmatranja u Srbji,  Nedeljković  je, svakako,  osnivač savremene meteorologije u Srbiji,  graditelj i prvi upravnik Astronomske i meteorološke opservatorije u Beogradu. U operativnu i primenjenu meteorologiju uveo je nove meteorološke discipline koje su zasnovane na  preporukama Međunarodne meteorološke organizacije.

Po Lomontovom sistemu Nedeljković postavlja termometre za merenje tempertaure zemljišta od 0.01 m do 24 m dubine, ali postavlja termometre i meri temperaturu vazduha u prizemnom sloju na nivoima od zemljine površine do visine 2 m. U svojim radovima prof. Vujević koristi Nedeljkovićeve dugogodišnje rezultate merenja temperature zemljišta i temperature vazduha u prizemnom sloju  koje objavljuje u Beču (l909, 1911). Nekoliko godina kasnije, analize Vujevićeve raspodele temperature zemljine površine sa dubinom zainteresovale su Milankovića zbog Trabertovih računa matematičke klime, a zatim i zbog rasporeda Sunčeve toplote na površini Zemlje, što je korak po korak dovelo do njegovih čuvenih radova iz teorije klime.

Novopodignuta Astronomska i meteorološka opservatorija u Beogradu (1891), lepotica arhitekte Dimitrija Leka, dominira zapadnovračarskim platoom, jedna je od najlepših zgrada u Beogradu. Okružena alejama cveća i uređenom baštom koje su plod rada Tomanije Nedeljković. Srpska meteorologija duguje večnu zahvalnost gospođi Tomaniji Nedeljković. Od njenog miraza kupljeni su mnogi meteorološki instrumenti i pribori za Opservatoriju, ona je meteorološki osmatrač koji redovno učestvuje u smenama, vredan klimatološki statističar koji vrši tehničku i logičku kontrolu podataka i učestvuje u izradi tabela za Anale beogradske opservatorije, a u brojnoj međunarodnoj korespodenciji  nezamenljiv je pomoćnik upravnika Oservatorije. Može se slobodno reći da je Tomanija Nedeljković veoma zaslužna što je Meteorološka opservatorija u Beogradu dobila priznanja i pohvale najvećih Meteoroloških opsevatorija i nacionalnih meteoroloških službi u svetu.

Aneksija Bosne i Hercegovine i sa njom stvorena međunarodna politička kriza odražava se na političku i ekonomsku stabilnost Srbije. Zulumi turske vojske i albanskih balista u južnoj Srbiji pripremaju Srbiju na dugotrajni rat, oslobađanje južnih srpskih krajeva, a odmah zatim, i rat sa Bugarskom i odbranbeni rat sa velikim silama Austrougarskom i Nemačkom. Brojni meteorološki osmatrači, a i sam Nedeljković učestvuju u ratovima. Meteorologija u Srbiji prelazi u ruke okupatora, i tek sa oslobođenjem Srbije, Hrvatske i Slovenije srpska meteorologija ponovo preuzima vodeću ulogu u uspostavljanju urušene mreže meteoroloških stanica u Srbiji, Vojvodini, Makedoniji, Crnoj Gori i delu Dalmacije, ali i u uvođenju meteorološke službe Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u međunarodne meteorološke tokove,  što je takođe velika zasluga  Milana Nedeljkovića.

U istoriji srpske meteorološke službe nalazimo dva karakteristična perioda razvoja meteorološke aktivnosti. Prvi, između dva svetska rata koji se odlikuje održavanjem veoma velike mreže meteoroloških stanica koja obuhvata osim Srbije, Makedoniju, Crnu Goru i veliki deo Dalmacije.  Centrala ovih stanica je Meteorološka opservatorija Univerziteta .u Beogradu. Mali broj službenika i velika količina rezervnih instrumenata, pribora i potrošnog materijala smešteni su i skučeni u prostorijama nekadašnje Astronomske i meteorološke opservatorije,  koje su sada i stanovi upravnika i stručnih rukovodilaca. U Meteorološkoj opservatoriji, zbog toga,  klimatološko, a i druga  odeljenja su  neefikasna i u velikom zastoju. Deo tekućih izveštaja sa meteoroloških stanica iz čitavog perioda od 1924. ostao je neobrađen. Budžet Beogradskog univerziteta za potrebe Meteorološke opservatorije je nedovoljan za normalan rad meteorološke službe. Nabavljeni novi geomagnetni instrumenti i pribori, deo biblioteke i arhivskog materijala, deo  meteoroloških instrumenata i pribora seli se u  Vojnogeografski  institut i u Hidrografski odsek Generalne direkcija voda, koji za svoje potrebe održava preko pedeset kišomernih stanica.

Meteorološke stanice prvog reda postavljene na aerodromima i u lokalitetima značajnim za jugoslovensko vazduhoplovstvo pripadaju Komandi kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.

Međutim, i pored veoma teških uslova operativnog rada i zaostataka u klimatološkim statističkim poslovima Meteorološka opservatoriija Univerziteta u Beogradu ima najsavremeniju radiostanicu u Jugoslaviji koja je preuzela ulogu sabirnog centra za razmenu  meteoroloških podataka između Jugoslavije i drugih zemalja, a prema preporukama Međunarodne meteorološke organizacije.

Drugi, karakterističan period u razvoju meteorološke aktivnosti u Srbiji obuhvata period posle Drugog svetskog rata, od vremena kada meteorološka služba postaje stabilna organizacija formiranjem Hidrometeorološke službe pri vladi NR Srbije,  prvog oktobra, 1947. Možemo slobodno reći da je osnivanje Savezne uprave, odnosno republičkih uprava hidrometeoroloških službi (kasnije, zavoda) od istorijskog značaja za savremeni razvoj meteorološke delatnosti u Jugoslaviji. Zahvaljujući ovakvoj organizaciji hidrometeorološke službe meteorološka aktivnost u Srbiji je brzo obnovljena, pa je bila spremna da u složenom posleratnom periodu pruži pun doprinos u obnovi,  izgradnji i razvoju Srbije.

Srpska meteorološka služba u ovom periodu razvoja Zakonom o hidrometeorološkoj delatnosti dobija utvrđeni program operativnih i istraživačkih poslova,  koji su, sada, znatno širi, posebno u primenjenoj meteorologiji i koji su obezbeđeni sredstvima predviđenim u budžetu Republike Srbije.

Sve organizacione jedinice u Hidrometeorološkom zavodu SR Srbije u mogućnosti su da sa svoje strane pruže punu pomoć i da aktivno učestvuju u fazama izgradnje Beograda i gradova u Srbiji. Istaknimo veliko angažovanje Zavoda u izgradnji Novog Beograda, u izradi meteoroloških elaborata za izbor i izgradnju industrijskih regiona, izradi meteoroloških podloga za izgradnju termoelektrana i hidroelektrana, u izboru trasa i izgradnji  elektroprenosne mreže – dalekovoda  i dr. brojnih objekata od kapitalnog značaja za razvoj Srbije.

Istorija srpske meteorološke službe na početku dvadesetprvog veka ukazuje na jedan karakterističan period meteorološke aktivnosti, koji će se razvijati u  drugačijim, složenijim i neizvesnijim političkim i ekonomskim uslovima. Za razliku od prethodnih perioda, ovaj  period razvoja meteorološke aktivnosti u Srbiji, u dvadesetprvom veku, ne treba analizirati ni tumačiti dok se ne steknu uslovi tzv. istorijske distance, koja bi omogućila objektivniji pristup u oceni razvoja meteorološke aktivnosti u uslovima novog političkog i ekonomskog sistema. Možemo pretpostaviti da će u tzv. evropskim uslovima načini finansiranja meteorološke delatnosti u službi,  omogućiti širu meteorološku aktivnost u Srbiji. Doći će do  izmene u sistematizaciji meteorološke službe, tražiće se drugačije  organizacije rada,  efikasnija  merenja, brže obrade, kompleksnije analize i interpretacije podataka, nastaće  novi odnosi u saradnji operativne i primenjene meteorologije sa privredom, koja je sve manje društvena. Buduća meteorološka aktivnost u okviru službe biće usmerena na primeni najsavremnijih računara i, svakako, na stvaranje specijalizovanog meteorološkog kadra radi praćenja, prognoziranja i blagovremene najave  meteoroloških elementarnih nepogoda i katastrofa. Meteorološka aktivnost u službi biće usmerena i na razvoj operativnih i istraživačkih organizacionih jedinica za klimatske programe, ali  i na razvoj njihove saradnje sa odgovarajućim centrima u svetu, posebno sa Svetskim programom istraživanja klime, i onih, evropskih centara meteoroloških programa koji su u skladu sa preporukama SMO.

Opisani procesi meteorološke aktivnosti iz istorije srpske meteorologije, meteorološke službe koji pripadaju periodima do kraja dvadesetog veka,  verovatno će se sve više razlikovati od onih, u narednim periodima razvoja, u godinama dvadestprvog veka. Prohujale godine meteorološke aktivnosti u prošlim vekovima, u upoređenju sa pretpostavljenim u budućnosti,  pripadaju  klasičnoj i tradicionalnoj meteorologiji, ali i zbog toga, one će biti nezaobilazne kada se budu analizirali kontinuiteti istorijskog razvoja meteorološke aktivnosti u okviru meteorološke službe  Srbije...

 

POSETITE ŠTAND AGM KNJIGE
NA SAJMU KNJIGA U BEOGRADU
OD 22.10. – 29.10.2017.
HALA 2 NIVO A • ŠTAND 2207


POSETITE ŠTAND AGM KNJIGE
NA SAJMU KNJIGA U BEOGRADU
OD 22.10. – 29.10.2017.
HALA 4 • ŠTAND 4021


U ponudi su sva izdanja Saobraćajnog fakulteta Beograd za Srbiju i inostranstvo

Kатаlоg izdanja (PDF)


Novi naslovi u pripremi

1. Tolerancije naleganja i stezni spojevi
- Spasoje Drapić

2. Dinamika konstrukcija sa zemljotresnim inžinjerstvom
- Slavko Zdravković

3. Nemačko srpski rečnik poljoprivrede, ekologije, šumarstva, lova, ribolova
- Dušan Mihajlov

4. Srpsko nemači rečnik poljoprivrede, ekologije, šumarstva, lova, ribolova
- Dušan Mihajlov

5. Mali biznis u građevinarstvu, inostrana iskustva
- Vladimir Novaković

6. Kuće veka
- Milenko Pajević

7. Planiranje i kontrola investicija u preduzeću
- Vladimir Novaković

8. Prozori
- Andreja Marić

Knjige iz uvoza

Dinamika konstrukcija - potresno (zemljotresno) inženjerstvo - Aerodinamika - Konstrukcijske evronorme

Dinamika konstrukcija - potresno (zemljotresno) inženjerstvo - Aerodinamika - Konstrukcijske evronormeAutor: Mehmed Čaušević

Godina: 2010
Br.strana: 626
Povez: tvrd
Format: B-5
Cena:  4950.00 rsd


U ovoj knjizi je obradjena dinamika konstrukcija u opsegu razumevanja zemljotresnog inženjerstva, aerodinamike ya građevinske konstrukcije te odredbe odgovarajući konstrukcijskih evro normi.
U 1. poglavlju knjige izložene su linearne oscilacije tačke. Cilj eje bio da se uvedu i objasne svi potrebni pojmovi radi razumevanja spektralne teorije, koja se zasniva na sistemima s jednim stepenom slobode, a nalzi veliku primenu u Zemljotresnom inženejrstvu i Evrokodu 8 pri proračunu sistema s više stepena slobode.

Opširnije...
Developed by: Pixelised.net
Copyright © 2008 - 2010 AGM knjiga d.o.o. Designed by: Pixelised.net