Autori: Mr J. Baruhović i I. Vuković, dipl.el.ing.

Godina: 2010.
Br.strana: 96
Povez: mek
Format: A-5
Cena: 440.00 rsd // 3,80 EUR


Ovaj priručnik će pomoći pojedincima kako najefikasnije i uz najmanje troškove mogu smanjiti svoj račun za struju od 15-25%, sa postojećim električnim aparatima, sa neznatnim intervencijama u stanu a takodje i sa uvođenjem novih savremenih uređaja za štednju. Priručnik daje informacije o energetskim razredima, tj. klasifikuje aparate u veće i manje potrošače električne energije. I na kraju, ukazuje na jedan, nama dobro poznati, ali još nedovoljno iskorišćeni vid energije – Sunčevu energiju.
Na konkretnom primeru je pokazana ušteda električne energije upotrebom „štedljive“ sijalice u odnosu na klasičnu. Verujemo da će mnogi korisnici primenjivati neke od ovih mera datih u priručniku, jer i štednjom električne energije daju direktni doprinos očuvanju životne sredine.

Nedostatak energenata, a posebno električne energije – nije prolazna pojava! Skoro sa sigurnošću se može tvrditi da će i u narednoj dekadi biti problema sa električnom energijom ako se u međuvremenu ništa ne preduzme u cilju racionalne potrošnje i izgradnje novih proizvodnih kapaciteta. Bilo da je jeftina i nema je, ili je skupa pa moramo voditi računa o svakom potrošenom kWh.
Ako bi nam bilo ostavljeno na volju da se opredelimo za jeftiniju električnu energiju – i da dolazi do isključenja ili da je skuplja i da je treba racionalno koristiti najverovatnije bi se većina opredelila za ovo drugo rešenje, naročito posle neprijatnih iskustava koja smo imali u proteklom periodu. Ne ulazeći dublje u razloge nestašice, ovaj priručnik treba da pruži mogućnost onima koji to žele, da uz nešto veću disciplinu i početni dodatni napor, dok ne pređe u naviku, umanje svoj račun za električnu energiju za 15–25%.
Šta se podrazumeva pod izrazom „racionalna potrošnja“? To je potrošnja električne energije pri kojoj i dalje zadržavamo isti životni standard, i dalje uživamo u konforu koji nam pruža elektična energija.
U zadnjih šesdeset godina stvorena je navika „rasipništva“ električne energije zbog njene niske cene – koja, navika, sada treba da se menja.
Da bi uz minimalna odricanja održali standard na koji smo se navikli, većina porodica dobro ekonomiše sa domaćim budžetom i vodi računa, da se slikovito izrazimo, o svakom potrošenom dinaru. Dobra domaćica obiđe više prodavnica i čeka u redovima da bi neki artikal nabavila jeftinije. U proteklom periodu je stvorena navika ovakve vrste štednje u svakodnevnom životu i to sada više nije ništa neobično.
A sada se zapitajmo zašto ne bi tu našu naviku proširili i na jedan novi vid štednje; treba priznati malo apstraktniji, ali ipak prisutan, gde bi krajnji ishod bio u novčanom pogledu isti tj. umanjeni računi za struju.
Ovde se ne obilaze prodavnice i ne stoji u redu, ovde treba „gasiti“ svaku nepotrebnu sijalicu ili isključiti ploču štednjaka pre nego što dođe do crvenog usijanja. Rezultate našeg truda osetićemo na kraju svakog meseca kada se pokaže da smo posle preduzetih mera uspeli da smanjimo račun za struju za 15–25%.
I još jednom da napomenemo: štednja se obično tumači kao odricanje, međutim racionalna potrošnja/štednja ne bi trebala da znači odricanje, već razumno trošenje koje omogućava zadovoljenje naših potreba kao i pre.
Proizvođači aparata za domaćinstvo već se duže vreme trude da na tržište iznesu aparate druge i treće generacije koji su kvalitetniji i imaju manju potrošnju. Za kvantitativnu ocenu „dobrote“ aparata uvedeni su i energetski razredi od A do G. Korisnici aparata za domaćinstvo treba da slede uputstva za upotrebu aparata, koje izdaje svaki proizvođač/isporučilac i da koriste dopunske preporuke elektro – distributivnih preduzeća.
Uglavnom, možemo govoriti o tri nivoa štednje zavisno od uloženih sredstava odnosno investicija.
Prvi nivo: ušteda se ostvaruje sa zatečenim aparatima, uz minimalna finansijska ulaganja, bez građevinskih intervencija u samom stanu ili kući, bez zamene starih električnih aparata novim; postavljanjem traka za pojačanu termičku izolaciju; upotrebom tajmera (programiranih prekidača) itd.
Drugi nivo: ušteda se ostvaruje delimičnom zamenom postojećih novom generacijom aparata za domaćinstvo; pojačanom termičkom izolacijom stambenog objekta tj. građevinskim intervencijama (pojačana izolacija spoljnih i unutrašnjih zidova i svih otvora na stambenom objektu itd.) što zahteva veće finansijske izdatke.
Treći nivo: obuhvata uvođenje novih, savremenih uređaja za štednju, toplotnih pumpi, solarnih instalacija za sanitarnu vodu i grejanje stambenog objekta, fotoelektričnih panela za proizvodnju struje, vetrogeneratora, podnog grejanja, itd. Time bi se postiglo da stan ili individualna stambena zgrada postanu energetski samodovoljne do 85–90 % (tj. energetski „pasivna kuća“). Ugradnja uređaja iz trećeg nivoa uštede zahteva znatnija finansijska sredstva sa rokovima otplate 8 – 12 godina, zavisno od ugrađenih uređaja. Sredstva iz trećeg nivoa trebalo bi da se isplate iz ostvarene uštede električne energije i ostalih energenata.   
Predmet ovog priručnika je prvi nivo uštede, što znači sa zatečenim električnim aparatima i sa neznatnim intervencijama u stanu, uz kratak osvrt na drugi i treći nivo štednje. Svi navedeni kvantitativni podaci uglavnom se odnose na tročlanu ili četvoročlanu porodicu koja živi u dvosobnom stanu veličine 60–65 m2 i koja poseduje osnovne električne aparate za domaćinstvo.
Treba napomenuti da i prelazak na druge energente (gas, ugalj, drvo, nafta, daljinsko grejanje), pored znatnih finansijskih izdataka imaju i tu lošu stranu da svi ti energenti ispuštaju gas  CO2 i tako pojačavaju efekat „staklene bašte“.
Uređaji iz trećeg nivoa uštede, kao što se može zakljičiti, koriste isključivo obnovljive izvore energije (Sunce, vetar, geotermalnu energiju) i  doprinose smanjenju efekta „staklene bašte“.
Još jednom treba naglasiti da svaka mera – gledano pojedinačno – izaziva nedoumicu da li je treba sprovoditi ili ne! Međutim gledano u celini i uz jednovremenu primenu svih mera u vremenskom periodu od 2–3 meseca trebalo bi očekivati rezultate na uštedi. Tako da naš odgovor na pitanje da li ove mere treba primenjivati, glasi – da.
Verujemo da mnogi korisnici električne energije već primenjuju neke od ovih mera! Ako ipak korišćenje električne energije dopune sa još nekom merom, smatraćemo da je ovaj priručnik postigao svoj cilj.