Autor: Slobodan Plazini?
Izdanje: AGM KNJIGA
Godina: 2019.
Br.strana:    154
Povez:  mek
Format:  B-5
Fotografije: crno bele
Cena: 1210,00 rsd

Knjiga ''Iz istorije srpske meteorologije'' ukazuje na veoma dugu meteorolo�ku aktivnost u Srbiji i daje se?anja na one pregaoce i entuzijaste, koji su sa mnogo poleta i odricanja,  ?inili prve korake na putu progresa srpske meteorolo�ke slu�be. Mada je razvoj srpske meteorolo�ke slu�be ?esto prekidan ratovima, pa je vi�e generacija moralo da po?inje iz nema�tine i ru�evina, ostvaren je vidan uspeh o ?emu svedo?e tekstovi iz ove knjige, koja obuhvata razvoj srpske meteorolo�ke slu�be do dvehiljadite godine;  istovremeno, ovaj  se mo�e pratiti sa razvojem Me?unarodne meteorolo�ke organizacije, odnosno Svetke meteorolo�ke organizacije. Ona potvr?uje da je meteorolo�ka aktivnost u Srbiji uvek i�la u korak sa meteorolo�kom aktivno�?u u svetu.

Kako 2012. Hidrometeorolo�ki zavod Srbije slavi dva zna?ajna jubileja: 165 godina od po?etka meteorolo�kih merenja u Beogradu  i 125 godina od osnivanja Meteorolo�ke opservatorije na Vra?aru, ovo je prilika da se istaknu najzna?ajniji doga?aji iz istorije srpske meteorolo�ke slu�be i time oda zaslu�eno priznanje brojnim u?esnicima u njenom razvoju.

Iz sadr�aja:
PREDGOVOR
??  ??????? - TAMO GORE U VISINAMA

• Put nade

NA  PO?ETKU  ISTORIJE  SVETSKE  METEOROLO�KE  ORGANIZACIJE  (SMO)
Prva  me?unarodna  meteorolo�ka  konferencija  u  Briselu  1853.
SRBIJA NE  ZAOSTAJE  ZA  EVROPOM

• Dvori  Jak�i?evi  - prva meteorolo�ka stanica u Srbiji
• U  korak  sa  svetom
• piscu  prve  knjige iz meteorologije u Srbiji Vladimiru Jovanovi?u
• Jovanovi?eva   ��Nauka o atmosferi  (klimatologija)��

METEOROLOZI  NA  ME?UNARODNOM  KONGRESU  STATISTI?ARA
U  SUSRET  PRVOM  ME?UNARODNOM  KONGRESU METEOROLOGA
PRVI  ME?UNARODNI  METEOROLO�KI  KONGRES  U  BE?U 1873. GODINE
DRUGI  ME?UNARODNI  METEOROLO�KI  KONGRES  U  RIMU 1879. GODINE

• Potvrda Kongresa i promene u strukturi Me?unarodne meteorolo�ke organizacije  (MMO)

METEOROLO�KA  SLU�BA  U SRBIJI POSLE  BE?KOG  KONGRESA

• Za  bolja  vremena

METEOROLO�KA  SLU�BA   U  SRBIJI  KRAJEM  19. VEKA

• Na po?etku savremene meteorolo�ke slu�be u Srbiji

ME?UNARODNA KONFERENCIJA DIREKTORA (KD) METEOROLO�KIH SLU�BI

• Prva konferencija direktora meteorolo�kih slu�bi, u Minhenu 1891.godine
• Druga Konferencija direktora meteorolo�kih slu�bi, u Parizu, 1896.godine
• Tre?a Konferencija direktora meteorolo�kih slu�bi,  u Insbruku, 1905.

METEOROLO�KA SLU�BA  U  SRBIJI  PO?ETKOM  20. VEKA

• Kraljevske  ko?ije  u  Opservatoriji
• Po?etak kraja Nedeljkovi?eve mre�e meteorolo�kih stanica
• Austrijska okupacija Srbije i Meteorolo�ka Opservatorija

METEOROLO�KA OPSERVATORIJA U KRALJEVINI SRBA, HRVATA I SLOVENACA
ME?UNARODNA METEOROLO�KA AKTIVNOST IZME?U DVA SVETSKA  RATA

• ?etvrta  Konferencija  direktora  meteorolo�kih  slu�bi,  u  Parizu   1919.
• Konferencije  direktora  meteorolo�kih  slu�bi u Utrehtu (1923), Kopenhagenu (1929)  i  Var�avi (1935)

SRPSKA METEOROLO�KA SLU�BA U JUGOSLAVIJI

• Meteorolo�ka opservatorija u Kraljevini Jugoslaviji
• Srpka meteorolo�ka slu�ba u FNR Jugoslaviji

POSLEDNJE GODINE ME?UNARODNE METEOROLO�KE ORGANIZACIJE (MMO) I STVARANJE SVETSKE METEOROLO�KE ORGANIZACIJE (SMO)

• Me?unarodna meteorolo�ka organizacija (MMO) u Drugom svetskom ratu
• Vanredna  Konferencija  direktora  meteorolo�kih  slu�bi  u  Londonu, 1946.
• Osma Konferencija direktora meteorolo�kih slu�bi, u Va�ingtonu, 1947.
• Deveta (poslednja) Konferencija direktora i osnivanje Svetske meteorolo�ke organizacije  (SMO), u Parizu, 1951.

METEOROLO�KA SLU�BA U SRBIJI U PUNOM USPONU
Z A K LJ U ? A K
LITERATURA

Izvod iz knjige:

...Istorija srpske meteorologije ukazuje na vrlo dugu meteorolo�ku aktivnost u Srbiji. Mnogi krajevi u Srbiji raspola�u sa  brojnim  zapisima o vremenu i klimi koje nalazimo u  crkvenim i manastirskim starim knjigama po?ev�i od ?etrnaestog veka. Tradicija zapisa u crkvenim i manastirskim starim knjigama je nastavljena i posle uvo?enja meteorolo�kih merenja i osmatranja u Beogradu, a zatim i u drugim varo�ima Srbije, pa i tada, kada je Srbija imala jednu od najgu�?ih mre�a meteorolo�kih stanica u svetu, po?etkom druge polovine devetnaestog veka.

Zapisi o vremenu i klimi koji se nalaze u srpskim crkvenim i manastirskim starim knjigama obuhvataju veoma dug period opa�anja, preko 450 godina, od druge polovine  ?etrnaestog  do pred kraj devetnaestog veka. Zapisi su kratki i sa�eti i naj?e�?e se odnose  na neobi?ne vremenske prilike koje su se dogodile u toku dana, meseca, sezone ili godine. Tako nalazimo da je sneg pao u kasno prole?e, u toku letnjeg meseca, da su se javili jaki mrazevi u kasno prole?e, da je zima bila blaga ili hladna,  da je su�ni period trajao dugo ili da su se dogodile dugotrajne ki�e, da je bila duga i topla jesen i sl. Pored opisa o vremenu i klimi zapis ima  i obave�tenje o posledicama vremena na  rastinje, vo?e, useve, �ume, na zdravlje ili da se dogodio rat ili neki drugi va�an politi?ki doga?aj. Radi primera,  prepisujemo  nekoliko zapisa o vremenu i klimi kako su zabele�eni u starim crkvenim i manastirskim knjigama ili u starim knjigama iz tog perioda:  �Veliko nevreme sa gradom i grmljavinom, u Beogradu�, septembar, 1427;  �Sneg u julu, nanosi snega u planinama�, 1510;  �U podno�ju planine Cer jak mraz, loza izmrzla kao nikada pre toga�, crkva u Velikim Rodincima, okolina Rume, 1551;  �Grad unu�tio vinograde�, manastir Kru�edol, 1610;  �Velika poplava u mesecu jula�, manastir Sretenje kod ?a?ka, 12. jula, 1623;  �Velika su�a�, crkva Bistrica, 1640;  �U decembru vo?e i gro�?e�, zapisao pop Teodor, 1651; �O�tra zima u celoj oblasti, mnogo ljudi �rtve hladno?e mraza, snega, zamrzavanja vode i divljih �ivotinja�, manastir Ravanica, 1668; �Prvi sneg i toj godini je izme?u Male i Velike Gospojine (25. avgust i 18. septembar)�, manastir Mile�eva, 1676;  �Ki�a trajala 40 dana�, crkva Pri?evi?, 1694;   �U godini 1731. poplava kakve nije bila vi?ena dugo�, manastir Devi?;  �Godine 1746. na Bo�i? i Bogojavljenje, Sunce je bilo tako toplo kao da je leto, ukratko jedna zima kakva nije bila vi?ena dugo vremena�,  manastir Velika Remeta, 1746.;  �Surova zima, veliki sneg�, manastir Hopovo, 1763.;  �Grmelo je na Svetog Savu�, 1804; �Da se zna kakva su�a i kolika toplota u 1820. ki�a nije padala do 26. avgusta (do 7.09. po novom kalendaru), manastir De?ani, 1820;  �25. oktobra (6.11 po novom kalendaru) pa�a Gli�a �panjin pregazio je Dunav kod Iloka. Dubina je bila 2/3 stasa�, S. Todorovi?, Zemun, 1822. i mnogi drugi zapisi.

Kako meteorologija u Srbiji raspola�e sa brojnim zapisima u dugom vremenskom periodu  mogu?e je na osnovu njih, sagledati odlike vremena i klime u mnogim na�im krajevima.  U toku dugog turskog ropstva crkve i  manastiri su bili i jedina kulturna svetili�ta u kojima se stvaralo i ?uvalo ovo istorijsko meteorolo�ko blago. Preko 11000 starih zapisa o vremenu i klimi sakupio je Ljubomir.Stojanovi? i objavio u periodu od 1902. do 1927,  a prof. Pavle Vujevi? je izdvojio 300 zapisa koji su se odnosili na vreme i klimu u periodu od 1358. do 1864,  i objavio ih 1931.

Zapisi o vremenu i klimi u crkvenim i manastirskim starim knjigama  �...mogu da poka�u da nije bilo nekih karakteristi?nih perioda koji su samo topli ili samo hladni. Dakle velika promenljivost u kra?im periodima je glavno obele�je vremena�  (M. ?uri?,  2006).

U toku  uspe�nog perioda meteorolo�ke aktivnosti na po?etku druge polovine devetnaestog veka, kada je Srbija imala najgu�?u mre�u meteorolo�kih stanica u svetu,  u Srbiji su objavljeni prvi rezultati vi�egodi�njih meteorolo�kih merenja i osmatranja, osnovano je  �Meteorologijsko zavedenije u Serbii� (1856), a  u Glasniku dru�tva srbske slovesnosti osim, rezultata meteorolo�kih merenja i osmatranja, objavljene su Jak�i?eve uporedne analize  vi�egodi�njih meteorolo�kih merenja i osmatranja u Beogradu i meteorolo�ki podaci izmereni u drugim  gradovima Evrope. Sredinom �ezdesetih godina pretpro�log veka u Glasniku dru�tva srbske slovesnosti objavljena je prva klimatologija, koja ima naslov �Nauka o atmosferi i promenama u atmosferi i o njihovom zna?enju za rastinje� od Vladimira Jovanovi?a. U ovom periodu, meteorolo�ka aktivnost u Srbiji ne zaostaje za Evropom, ona ide u korak sa najrazvijenijim zemljama u svetu.

Uspe�an period iz istorije srpske meteorolo�ke slu�be, koji se isti?e u veoma dobrom odr�avanju mre�e meteorolo�kih stanica, u redovnim, ta?nim i sistematskim meteorolo�kim  merenjima i osmatranjima, u brzom slanju podataka i primarnoj  obradi, na�alost, nije dugo trajao.  Ova impresivna meteorolo�ka  aktivnost u Srbiji dovedena  je  u pitanje ve?  u drugoj polovini �esdesetih godina devetnaestog veka, kada je mre�a stanica po?ela naglo da se osipa, a  meteorolo�ka delatnost u Srbiji  postala sve  nestabilnija. Vekovno zaostala Srbija nije mogla u du�em periodu meteorolo�ke aktivnosti da obezbedi potrebnu ekonomsku podlogu, kako za odr�avanje  meteorolo�kih stanica, tako i za osnivanje i gradnju jedne dr�avne meteorolo�ke ustanove iz koje bi se vodile sve meteorolo�ke aktivnosti u Srbiji.

Sredinom druge polovine devetnaestog veka meteorolo�ka aktivnost u Srbiji potpuno je zamrla, nekada gusta mre�a meteorolo�kih stanica je skoro uga�ena,  ostaje samo ona u Beogradu. Politi?ka kriza i te�ka ekonomska situacija u Srbiji potpuno su paralisale svaku meteorolo�ku aktivnost. ?ekaju se bolja vremena i dolazak pojedinca �Jak�i?evog kova�,  koji bi pokrenuo meteorolo�ku aktivnost prema ponovnom uspostavljanju mre�e meteorolo�kih stanica  u Srbiji, uvo?enju redovnih, sistematskih osmatranja i merenja, ali koji bi bio i pokreta? i stvaralac jedne dr�avne meteorolo�ke ustanove.

Krajem devetnaestog veka stigla su bolja vremena i �to je va�nije stigao je dugoo?ekivani pojedinac �Jak�i?evog kova�.  Meteorolo�ka aktivnost je u usponu, postavljaju se ?vrsti temelji savremene meteorolo�ke organizacije. U istoriji srpske meteorologiije ovaj period je nazvan Nedeljkovi?ev zlatni period uspona meteorolo�ke aktivnosti. Za svoj rad Nedeljkovi?, uskoro, dobija brojna priznanja u svetu. Ako je Jak�i? za?etnik meteorolo�kih merenja i osmatranja u Srbji,  Nedeljkovi?  je, svakako,  osniva? savremene meteorologije u Srbiji,  graditelj i prvi upravnik Astronomske i meteorolo�ke opservatorije u Beogradu. U operativnu i primenjenu meteorologiju uveo je nove meteorolo�ke discipline koje su zasnovane na  preporukama Me?unarodne meteorolo�ke organizacije.

Po Lomontovom sistemu Nedeljkovi? postavlja termometre za merenje tempertaure zemlji�ta od 0.01 m do 24 m dubine, ali postavlja termometre i meri temperaturu vazduha u prizemnom sloju na nivoima od zemljine povr�ine do visine 2 m. U svojim radovima prof. Vujevi? koristi Nedeljkovi?eve dugogodi�nje rezultate merenja temperature zemlji�ta i temperature vazduha u prizemnom sloju  koje objavljuje u Be?u (l909, 1911). Nekoliko godina kasnije, analize Vujevi?eve raspodele temperature zemljine povr�ine sa dubinom zainteresovale su Milankovi?a zbog Trabertovih ra?una matemati?ke klime, a zatim i zbog rasporeda Sun?eve toplote na povr�ini Zemlje, �to je korak po korak dovelo do njegovih ?uvenih radova iz teorije klime.

Novopodignuta Astronomska i meteorolo�ka opservatorija u Beogradu (1891), lepotica arhitekte Dimitrija Leka, dominira zapadnovra?arskim platoom, jedna je od najlep�ih zgrada u Beogradu. Okru�ena alejama cve?a i ure?enom ba�tom koje su plod rada Tomanije Nedeljkovi?. Srpska meteorologija duguje ve?nu zahvalnost gospo?i Tomaniji Nedeljkovi?. Od njenog miraza kupljeni su mnogi meteorolo�ki instrumenti i pribori za Opservatoriju, ona je meteorolo�ki osmatra? koji redovno u?estvuje u smenama, vredan klimatolo�ki statisti?ar koji vr�i tehni?ku i logi?ku kontrolu podataka i u?estvuje u izradi tabela za Anale beogradske opservatorije, a u brojnoj me?unarodnoj korespodenciji  nezamenljiv je pomo?nik upravnika Oservatorije. Mo�e se slobodno re?i da je Tomanija Nedeljkovi? veoma zaslu�na �to je Meteorolo�ka opservatorija u Beogradu dobila priznanja i pohvale najve?ih Meteorolo�kih opsevatorija i nacionalnih meteorolo�kih slu�bi u svetu.

Aneksija Bosne i Hercegovine i sa njom stvorena me?unarodna politi?ka kriza odra�ava se na politi?ku i ekonomsku stabilnost Srbije. Zulumi turske vojske i albanskih balista u ju�noj Srbiji pripremaju Srbiju na dugotrajni rat, osloba?anje ju�nih srpskih krajeva, a odmah zatim, i rat sa Bugarskom i odbranbeni rat sa velikim silama Austrougarskom i Nema?kom. Brojni meteorolo�ki osmatra?i, a i sam Nedeljkovi? u?estvuju u ratovima. Meteorologija u Srbiji prelazi u ruke okupatora, i tek sa oslobo?enjem Srbije, Hrvatske i Slovenije srpska meteorologija ponovo preuzima vode?u ulogu u uspostavljanju uru�ene mre�e meteorolo�kih stanica u Srbiji, Vojvodini, Makedoniji, Crnoj Gori i delu Dalmacije, ali i u uvo?enju meteorolo�ke slu�be Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u me?unarodne meteorolo�ke tokove,  �to je tako?e velika zasluga  Milana Nedeljkovi?a.

U istoriji srpske meteorolo�ke slu�be nalazimo dva karakteristi?na perioda razvoja meteorolo�ke aktivnosti. Prvi, izme?u dva svetska rata koji se odlikuje odr�avanjem veoma velike mre�e meteorolo�kih stanica koja obuhvata osim Srbije, Makedoniju, Crnu Goru i veliki deo Dalmacije.  Centrala ovih stanica je Meteorolo�ka opservatorija Univerziteta .u Beogradu. Mali broj slu�benika i velika koli?ina rezervnih instrumenata, pribora i potro�nog materijala sme�teni su i sku?eni u prostorijama nekada�nje Astronomske i meteorolo�ke opservatorije,  koje su sada i stanovi upravnika i stru?nih rukovodilaca. U Meteorolo�koj opservatoriji, zbog toga,  klimatolo�ko, a i druga  odeljenja su  neefikasna i u velikom zastoju. Deo teku?ih izve�taja sa meteorolo�kih stanica iz ?itavog perioda od 1924. ostao je neobra?en. Bud�et Beogradskog univerziteta za potrebe Meteorolo�ke opservatorije je nedovoljan za normalan rad meteorolo�ke slu�be. Nabavljeni novi geomagnetni instrumenti i pribori, deo biblioteke i arhivskog materijala, deo  meteorolo�kih instrumenata i pribora seli se u  Vojnogeografski  institut i u Hidrografski odsek Generalne direkcija voda, koji za svoje potrebe odr�ava preko pedeset ki�omernih stanica.

Meteorolo�ke stanice prvog reda postavljene na aerodromima i u lokalitetima zna?ajnim za jugoslovensko vazduhoplovstvo pripadaju Komandi kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.

Me?utim, i pored veoma te�kih uslova operativnog rada i zaostataka u klimatolo�kim statisti?kim poslovima Meteorolo�ka opservatoriija Univerziteta u Beogradu ima najsavremeniju radiostanicu u Jugoslaviji koja je preuzela ulogu sabirnog centra za razmenu  meteorolo�kih podataka izme?u Jugoslavije i drugih zemalja, a prema preporukama Me?unarodne meteorolo�ke organizacije.

Drugi, karakteristi?an period u razvoju meteorolo�ke aktivnosti u Srbiji obuhvata period posle Drugog svetskog rata, od vremena kada meteorolo�ka slu�ba postaje stabilna organizacija formiranjem Hidrometeorolo�ke slu�be pri vladi NR Srbije,  prvog oktobra, 1947. Mo�emo slobodno re?i da je osnivanje Savezne uprave, odnosno republi?kih uprava hidrometeorolo�kih slu�bi (kasnije, zavoda) od istorijskog zna?aja za savremeni razvoj meteorolo�ke delatnosti u Jugoslaviji. Zahvaljuju?i ovakvoj organizaciji hidrometeorolo�ke slu�be meteorolo�ka aktivnost u Srbiji je brzo obnovljena, pa je bila spremna da u slo�enom posleratnom periodu pru�i pun doprinos u obnovi,  izgradnji i razvoju Srbije.

Srpska meteorolo�ka slu�ba u ovom periodu razvoja Zakonom o hidrometeorolo�koj delatnosti dobija utvr?eni program operativnih i istra�iva?kih poslova,  koji su, sada, znatno �iri, posebno u primenjenoj meteorologiji i koji su obezbe?eni sredstvima predvi?enim u bud�etu Republike Srbije.

Sve organizacione jedinice u Hidrometeorolo�kom zavodu SR Srbije u mogu?nosti su da sa svoje strane pru�e punu pomo? i da aktivno u?estvuju u fazama izgradnje Beograda i gradova u Srbiji. Istaknimo veliko anga�ovanje Zavoda u izgradnji Novog Beograda, u izradi meteorolo�kih elaborata za izbor i izgradnju industrijskih regiona, izradi meteorolo�kih podloga za izgradnju termoelektrana i hidroelektrana, u izboru trasa i izgradnji  elektroprenosne mre�e � dalekovoda  i dr. brojnih objekata od kapitalnog zna?aja za razvoj Srbije.

Istorija srpske meteorolo�ke slu�be na po?etku dvadesetprvog veka ukazuje na jedan karakteristi?an period meteorolo�ke aktivnosti, koji ?e se razvijati u  druga?ijim, slo�enijim i neizvesnijim politi?kim i ekonomskim uslovima. Za razliku od prethodnih perioda, ovaj  period razvoja meteorolo�ke aktivnosti u Srbiji, u dvadesetprvom veku, ne treba analizirati ni tuma?iti dok se ne steknu uslovi tzv. istorijske distance, koja bi omogu?ila objektivniji pristup u oceni razvoja meteorolo�ke aktivnosti u uslovima novog politi?kog i ekonomskog sistema. Mo�emo pretpostaviti da ?e u tzv. evropskim uslovima na?ini finansiranja meteorolo�ke delatnosti u slu�bi,  omogu?iti �iru meteorolo�ku aktivnost u Srbiji. Do?i ?e do  izmene u sistematizaciji meteorolo�ke slu�be, tra�i?e se druga?ije  organizacije rada,  efikasnija  merenja, br�e obrade, kompleksnije analize i interpretacije podataka, nasta?e  novi odnosi u saradnji operativne i primenjene meteorologije sa privredom, koja je sve manje dru�tvena. Budu?a meteorolo�ka aktivnost u okviru slu�be bi?e usmerena na primeni najsavremnijih ra?unara i, svakako, na stvaranje specijalizovanog meteorolo�kog kadra radi pra?enja, prognoziranja i blagovremene najave  meteorolo�kih elementarnih nepogoda i katastrofa. Meteorolo�ka aktivnost u slu�bi bi?e usmerena i na razvoj operativnih i istra�iva?kih organizacionih jedinica za klimatske programe, ali  i na razvoj njihove saradnje sa odgovaraju?im centrima u svetu, posebno sa Svetskim programom istra�ivanja klime, i onih, evropskih centara meteorolo�kih programa koji su u skladu sa preporukama SMO.

Opisani procesi meteorolo�ke aktivnosti iz istorije srpske meteorologije, meteorolo�ke slu�be koji pripadaju periodima do kraja dvadesetog veka,  verovatno ?e se sve vi�e razlikovati od onih, u narednim periodima razvoja, u godinama dvadestprvog veka. Prohujale godine meteorolo�ke aktivnosti u pro�lim vekovima, u upore?enju sa pretpostavljenim u budu?nosti,  pripadaju  klasi?noj i tradicionalnoj meteorologiji, ali i zbog toga, one ?e biti nezaobilazne kada se budu analizirali kontinuiteti istorijskog razvoja meteorolo�ke aktivnosti u okviru meteorolo�ke slu�be  Srbije...