Autori:         Milan Šulić
 Izdavač:       Agm knjiga
 Godina:         2022.
 Br.strana:     222 strane kolor
 Povez:           broš povez / latinica
 

 ISBN:             9788660480387 /  sifra 1138
 Cena :           1430,00 rsd  /12 eur

Sadržaj i odeljak

Još je rimski učitelj retorike iz 1. veka n.e. Kvintilijan rekao:

„Matematika razvija pokretljivost duha, oštrinu razuma i brzo shvatanje“

 Matematika se smatra kraljicom među naukama. Ona se može proučavati i sama za se, a mnoge druge nauke ne mogu ni časa bez matematika. Bez matematike ne bi bilo ni jedne inženjerske struke, ne bismo znali da merimo vreme, ne bi bilo egipatskih piramida, naših fabrika, mostova, aviona, raketa, bankovnih računa… ne bi bilo ni kompjutera ni mobilnih telefona.

O potrebi da se ozbiljne teme predstave na interesantan i zabavan način, najbolje je rekao veliki francuski matematičar Blez Paskal još početkom 17. veka: „Matematika kao struka je toliko ozbiljna, da se ne sme propustiti ni jedna prilika da se ova oblast učini zabavnijom“. Knjigom Matematika u malom prstu se upravo to i postiglo. Ona nam neke oblasti matematike predstavlja zabavno, ali informativno i vrlo poučno. Svi znamo da mnogi osnovci i u starijim razredima muče muku sa malom tablicom množenje. Primenom tehnike „množenje prstima“ može svako dete već sa osam godina potpuno da ovlada tablicom množenja. Pokazane su razne metode brzog množenja i višecifrenih brojeva bez papira i olovke (množenje u glavi). Ova tehnika iz staroindijskih veda polako osvaja svet, bez obzira na sva pomagala (kompjuteri, računske mašine, mobilni telefoni) koja nam stoje na raspolaganju.

U knjizi je na zanimljiv način dat i kratak pregled istorije matematike, počev od najstarijih vremena, preko Mesopotamije, Starog Egipta, Grčke, Kine, Starog Rima, indijanskog plemena Maja, pa do Evrope i Srbije do današnjeg vremena. Za svaku epohu data su najvažnija matematička saznanja, matematičko pismo i najpoznatiji matematičari. Prikazane su i mašine i uređaji za računanje. Računaljka ili abakus je jedna od prvih sprava („mašina“) koja je olakšala kompleksne računske operacije, pogotovo u vreme kada čovek nije vladao današnjim brojnim oznakama (“arapski brojevi“), nego pojedine brojeve/cifre označavao raznim simbolima ili slovima. Jedan specijalni matematički kompjuter napravio je krajem 19. veka naš veliki matematičar Mihailo Petrović-Alas, mašinu koja je na principu protoka tečnosti služila za rešavanje jednog tipa diferencijalnih jednačina.

Za taj izum dobio je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine zlatnu plaketu.

Prikazana je i istorija razvoja digitalnih kompjutera, počev od prvog nemačkog iz 1931. godine koji je radio na principu električnih releja koji su prekidali strujno kolo, preko tranzistorskih kola (poluprovodnici) koji od 1948. preuzimaju vodeću ulogu u izradi kompjutera (hiljadu puta brži od releja). Od 1964. godine  kombinuje se sve veći broj tranzistora u moćne procesore, upotrebljavaju se integrisana štampana kola kao i tastature i monitori. Kompjuterska tehnika ima rapidan razvoj. Upotreba još savršenijeg kvantnog kompjutera je samo pitanje vremena.

Iz oblasti brojeva date su mnoge zanimljive i korisne stvari, npr. pravila deljivosti sa svim brojevima od 2 do 30 ili npr. da je svaki broj sačinjen od tri para istih brojeva uvek deljivi sa 37 (282828 ili 535353, t.j. ababab). Dati su osnovi svih brojnih sistema od dualnog do seksadecimalnog, kao i veće i manje jedinice od 10 24 do 10 -24 , njihove oznake i nazivi. Sa retkim, neobičnim ili čak i čudnim brojevima čovek se može zabavljati i uživati u njihovoj skladnosti i neobičnosti. Jedan od njih je svakako i „zlatni presek“ (broj 1,61803…), koji je ugrađen u ljudsko telo, u mnoge biljke i životinje i u najveća umetnička dela.

Opisane su i pojedine vrste kalendara (Stari Rim, jevrejski kalendar, muslimanski, majanski i srpski). Iz date tabele trajnog kalendara može se jednostavno za sve datume od 1889 do 2112. godine  odrediti odgovarajući dan u sedmici.