Autor: Dr Igor Janev
Izdavač: AGM knjiga
Godina: 2015
Br.strana: 308
Povez: tvrd povez
Format: B-5
ISBN 978-86-86363-64-0
Cena: 1650,00 rsd /14 eur

U istraživanju u ovoj monografiji obuhvaćene su najbitnije dimenzije pojave i fenomena diplomatije. U ovoj monografiji predmet istraživanja je diplomatija (pre svega države, uz ekstenziju i na međunarodne organizacije) i diplomatska delatnost kao vid realizacije spoljne politike. Ovakav predmet obuhvata naučnu naučnu disciplinu "uvod u diplomatiju" kao osnovu diplomatske teorije i metodologije, koja uključuje opštu metodologiju i doktrinu diplomatije, njena sredstva, metode i tehhnike, kao i prateće oblasti diplomatskog prava i diplomatske istorije.

Ovde se diplomatske teorije i doktrine pre svega vezuju za oblasti političkih i pravno-političkih nauka i u okvirima ovih disciplina se formulišu osnovne kategorije i prilazi proučavanju ovih multidiscplinarnih političkih pojava. Posebno mesto na kraju rada se odnosi na analizu Zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije. Ovde se pokazuje kako je i na koji način je pravni mehanizam međunarodnih konvencija uključen u domaći pravni poredak.

Sadržaj ove monografije je podeljen u osam glava posle kojih sledi Zaključak. Ove glave tretiraju izdvojena područja u praksi i pre svega nauci o diplomatiji, diplomatskom pravu i diplomatskoj istoriji i spoljnoj politici.

U Prvoj glavi se najpre razmatra pojam i dimenzije kategorije diplomatije. Ovde se tretira posebno odnos diplomatije, kao zasebne kategorije, i spoljne politike. Vrše se definicije fundamentalnijih pojmova u cilju precizinijeg naučnog sagledavanja osnovnih predmetnih pojmova i veza među njima. Metodološki se u ovom smislu objašnjava okvir savremenog određenja termina / pojma diplomatije kroz karakteristike i svojstva diplomatskog odnosa. Sam diplomatski odnos uključuje ovde i kvalitet i karateristike pravnih subjekata koji interagovanjem kreiraju državnu delatnost koju na spoljnjem planu određujemo kroz pojam diplomatije. U sagledavanju diplomatskih dimenzija i funkcija, u ovoj glavi rada se uključuju faktori diplomatije i spoljne politike. Ovi faktori su metodološki predstavivi kao promenljive, koje (pored konstanti delovanja) opisuju strukturalno-funkcionalističke aspekte diplomatije. Na metodološkom planu, korišćen je opštiji prilaz Sistemske teorije, jer se pokazalo da višenamenska i višedimenziona struktura osnovne predmetne kategorije (diplomatije) u značajnoj meri odgovara dijalektičko-relacionističkom načinu proučavanja pojave diplomatije, kao multivarijabilne pojave.

U Drugoj glavi monografije je izložen savremen razvoj teorije i doktrine diplomatije. Posle osvrta na preteče u diplomatskoj teoriji, dat je prikaz doktrina od Kara (Carr-a) do K. N. Valca (K. N. Waltz-a). Ovim pristupom su prikazane i klasične teorije i doktrine diplomatije, kao i Neo-teorija koja je uglavnom utemeljena na sistemskom prilazu diplomatskim fenomenima.

U Trećoj glavi, kao dopuna opštoj teoriji diplomatije vrši se analitilčki prikaz istorijata razvoja osnovih dimenzija i elemenata diplomatije. Ovi se stavljaju u istorijsko-politikološi i institucionalno-pravni kontekst. Ovi elemeti i aspekti se prate od istorijskih korena diplomatije, preko rađanja savremene diplomatije do Vestfalskog mira i kasnije do Drugog svetkog rata i posle njega. Posebni naglasak između dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata se usmerava na razvoj Jugoslovenske diplomatije i spoljne politike. Takav razvoj se obrađuje u kontekstu preobražaja u međunarodnom političkom sistemu i kretanja samog (ovog) poretka (sistema). Paralelno se, potom, razmatraju i oblici i metode savremene diplomatije, čime se daje osnova za zaključke o razvitku elemenata i funkcija diplomatske delatnosti u savremenom razdoblju.

Kao nastavak na ove analize, slede razmatranja u Četvrtoj glavi. Ovde se analitički izlažu metode, tehnike i sredstva diplomatije. Time se zaokružuju teorijska i praktična razmatranja diplomatske delatnosti. Tu je poseban naglasak postavljen na teoriju i praksu pregovaranja kao osnovni metod i sredstvo diplomatije. Ova dimenzija diplomatije se smatra osnovnim delom "diplomatskog zanata" i bazičnom funkcijom diplomatije. Pregovaranje je u tesnoj vezi sa postizanjem diplomatskih rešenja za većinu kriznih situacija u međunarodnim odnosima. U ovom smislu pregovaranje ima za cilj postizanje diplomatskog "rešenja", po pravilu kompromisa ili sporazuma, kojim se određeni problem parcijalno ili celovito rešava ili prevazilazi. Ovde se ispoljava veza politikologije i međunarodnog prava. Ceo kontekst se posmatra kroz dinamičku prizmu i sistemski determinisan proces. Pored pregovaranja, pruža se i presek razvoja drugih tehnika i sredstava diplomatije, čime se upotpunjuje građa potrebna za razmatranje discpline uvod u diplomatiju i objašnjenje fenomena diplomatije.

Peta Glava monografije izlaže osnove diplomatskog prava iz Konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. Tu su kodifikovane sve bitne norme, ustanove i pravila diplomatije i diplomatskih odnosa. Iz ove glave veoma dobro uočavamo ukupan rezultat razvoja pravila i bitnih ustanova diplomatije. Poseban status diplomatskih misija i diplomata predstavlja pravni sistem koji je neodvojivo vezan za svojstva državne suverenosti i nezavisnosti koja su u relaciji sa međunarodno - pravnim subjektivitetom iz kojeg proizilazi diplomatski status kao elemenat državno - pravne ličnosti.

Na srodan način, u Šestoj glavi monografije su izložena i kodifikovana pravila konzularnog prava. Tu se zapažaju bitne razlike između statusa i funkcija konzularnih predstavništava i predstavnika u odnosu na predhodno ovde razmatrana diplomatska predstavništva i diplomate. Ovaj poseban konzularni status je, takođe, proistekao iz međunarodno - pravnog subjektiviteta države i ovakav status, kao i diplomatski status, je element pravnog subjektiviteta.

U Sedmoj glavi su, zatim, tretirani status međunarodnih organizacija i međunarodnih službenika i diplomata. Ovaj status je bitno drugačiji od klasičnog diplomatskog stausa. Konvencija UN o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija iz 1946, bitno ograničava i specifikuje svojstva ovog zaštićenog statusa za Organizaciju i za službenike i diplomate organizacije. Ova dimenzija ima veliki značaj za teoriju i praksu diplomatije, naročito pravnu specifičnost međunarodnih organizacija kao međunarodno-pravnih subjekata, pa je ovde to tretirano kroz posebna razmatranja.

U Osmoj Glavi ove knjige, sadržan je prikaz i razmatranje Zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije. Ovde je, uz drugo, bitno obašnjavanje kako su se pravna pravila iz međunarodnih konvencija uključila u ovaj za Srbiju važan zakon. Budući da diplomatija i funkcionisanje diplomatije ima u ovom momentu bitne zadatke za zaštitu interesa Srbije, sva rešenja i promene u zakonodavstvu Srbije u okvirima funkcionisanja spoljnih poslova imaju strateški društveni značaj. Pravno razmatranje Zakona o spoljnim poslovima dopunjuje predhodna teorijska i opšta razmatranja.

Naposletku, u monografiji sledi analitički i sintetičko - teorijski Zaključak. Ovde se sintetički prezentuju partikulrani zaključci posebnih glava monografije. Naročiti naglasak se daje razmatranju posebnih zaključaka koji se odnose na Zakon o spoljnim poslovima Republike Srbije, kao i savremenim trendovima u razvoju diplomatske teorije i prakse.

IZ SADRŽAJA

• UVOD 9
• GLAVA I 13
• DEFINICIJE OSNOVNIH KATEGORIJA 13
• I.1. Definicija pojma Diplomatije 13
• I.2. Odnos diplomatije i spoljne politike 19
• I.3. Osvrt na definicije ostalih osnovnih pojmova 24
• I.4. Opšte karakteristike uspostavljanja diplomatskog odnosa 34
• I.5. Promenljive i faktori diplomatije i spoljne politike 36
• GLAVA II 43
• REALISTIČKA I LIBERALNA DOKTRINA I TEORIJA DIPLOMATIJE 43
• II.1. Doktrine o diplomatiji u svetlu spoljno - političke teorije 43
• II.2. Realistička i neorelastička teorija diplomatije 45
• II.2.1 Diplomatske teorije Kara, Vajta i Morgentaua 45
• E.H. Car (E.H. Carr) 45
• M. Wight 49
• H. Morgentau 53
• II.2.2 Diplomatska i spoljno - politička teorija K. N. Waltza i teorija sistema 63
• II.2.3 Diplomatsko- teorijska kritika realizma i teorija "Interdependence" i novije teorije sistema (Relacionizam) 76
• II.2.4 Osnove izgradnje dijalektičko-sistemskog relacionističkog metoda 85
• a) Osnove relacionističko-dijalektičke filozofije i metoda 86
• b) Osnove relacionističko-dijalektičke teorije diplomatije 91
• GLAVA III 97
• KRATAK ISTORIJAT BITNIH ELEMENATA I ASPEKATA DIPLOMATIJE 97
• III.1. Istorijat korena savremene diplomatije 99
• III.2. Prikaz razvoja osnovnih dimenzija savremene diplomatije 106
• III.3. Jugoslovenska diplomatija između dva svetska rata 115
• III.4. Prikaz razvoja osnovnih dimenzija diplomatije posle Drugog Svetskog rata sa osvrtom na jugoslovensku diplomatsku aktivnost 121
• III.5. Prikaz razvoja moderne diplomatske aktivnosti u međunarodnoj zajednici, raspad Jugoslavije i stavaranje novog diplomatskog i međunarodnog poretka 143
• GLAVA IV 159
• SREDSTVA, METODE I TEHNIKE DIPLOMATIJE 159
• IV.1. Načelno razdvajanje sredstva, metoda i tehnika diplomatije 159
• IV.2. Metode i tehnike diplomatije 160
• IV.2.1 Metode predstavljanja 161
• IV.2.2 Metode pregovaranja 164
• IV.3. Sredstva i tehnike diplomatije 177
• IV.3.1 Jezik diplomatije 178
• IV.3.2 Diplomatski instrumenti kao sredstvo komunikacije (demarši i diplomatske note) 179
• GLAVA V 185
• KONVENCIJA O DIPLOMATSKIM ODNOSIMA IZ 1961. GODINE 185
• GLAVA VI 203
• KONVENCIJA O KONZULARNIM ODNOSIMA IZ 1963. GODINE 203
• GLAVA VII 233
• KONVENCIJA O PRIVILEGIJAMA I IMUNITETIMA UN IZ 1946. GODINE 233
• GLAVA VIII 243
• ZAKON O SPOLJNIM POSLOVIMA REPUBLIKE SRBIJE 243
• VIII.1. Osnovne odredbe zakona 243
• VIII.2. Komentar na Zakon o spoljnim poslovima 280
• Zaključak 285
• Bibliografija 293