Autor: Dr Igor Janev
Izdava?: AGM knjiga
Godina: 2015
Br.strana: 308
Povez: tvrd povez
Format: B-5
ISBN 978-86-86363-64-0
Cena: 1650,00 rsd /14 eur

U istra�ivanju u ovoj monografiji obuhva?ene su najbitnije dimenzije pojave i fenomena diplomatije. U ovoj monografiji predmet istra�ivanja je diplomatija (pre svega dr�ave, uz ekstenziju i na me?unarodne organizacije) i diplomatska delatnost kao vid realizacije spoljne politike. Ovakav predmet obuhvata nau?nu nau?nu disciplinu "uvod u diplomatiju" kao osnovu diplomatske teorije i metodologije, koja uklju?uje op�tu metodologiju i doktrinu diplomatije, njena sredstva, metode i tehhnike, kao i prate?e oblasti diplomatskog prava i diplomatske istorije.

Ovde se diplomatske teorije i doktrine pre svega vezuju za oblasti politi?kih i pravno-politi?kih nauka i u okvirima ovih disciplina se formuli�u osnovne kategorije i prilazi prou?avanju ovih multidiscplinarnih politi?kih pojava. Posebno mesto na kraju rada se odnosi na analizu Zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije. Ovde se pokazuje kako je i na koji na?in je pravni mehanizam me?unarodnih konvencija uklju?en u doma?i pravni poredak.

Sadr�aj ove monografije je podeljen u osam glava posle kojih sledi Zaklju?ak. Ove glave tretiraju izdvojena podru?ja u praksi i pre svega nauci o diplomatiji, diplomatskom pravu i diplomatskoj istoriji i spoljnoj politici.

U Prvoj glavi se najpre razmatra pojam i dimenzije kategorije diplomatije. Ovde se tretira posebno odnos diplomatije, kao zasebne kategorije, i spoljne politike. Vr�e se definicije fundamentalnijih pojmova u cilju precizinijeg nau?nog sagledavanja osnovnih predmetnih pojmova i veza me?u njima. Metodolo�ki se u ovom smislu obja�njava okvir savremenog odre?enja termina / pojma diplomatije kroz karakteristike i svojstva diplomatskog odnosa. Sam diplomatski odnos uklju?uje ovde i kvalitet i karateristike pravnih subjekata koji interagovanjem kreiraju dr�avnu delatnost koju na spoljnjem planu odre?ujemo kroz pojam diplomatije. U sagledavanju diplomatskih dimenzija i funkcija, u ovoj glavi rada se uklju?uju faktori diplomatije i spoljne politike. Ovi faktori su metodolo�ki predstavivi kao promenljive, koje (pored konstanti delovanja) opisuju strukturalno-funkcionalisti?ke aspekte diplomatije. Na metodolo�kom planu, kori�?en je op�tiji prilaz Sistemske teorije, jer se pokazalo da vi�enamenska i vi�edimenziona struktura osnovne predmetne kategorije (diplomatije) u zna?ajnoj meri odgovara dijalekti?ko-relacionisti?kom na?inu prou?avanja pojave diplomatije, kao multivarijabilne pojave.

U Drugoj glavi monografije je izlo�en savremen razvoj teorije i doktrine diplomatije. Posle osvrta na prete?e u diplomatskoj teoriji, dat je prikaz doktrina od Kara (Carr-a) do K. N. Valca (K. N. Waltz-a). Ovim pristupom su prikazane i klasi?ne teorije i doktrine diplomatije, kao i Neo-teorija koja je uglavnom utemeljena na sistemskom prilazu diplomatskim fenomenima.

U Tre?oj glavi, kao dopuna op�toj teoriji diplomatije vr�i se analitil?ki prikaz istorijata razvoja osnovih dimenzija i elemenata diplomatije. Ovi se stavljaju u istorijsko-politikolo�i i institucionalno-pravni kontekst. Ovi elemeti i aspekti se prate od istorijskih korena diplomatije, preko ra?anja savremene diplomatije do Vestfalskog mira i kasnije do Drugog svetkog rata i posle njega. Posebni naglasak izme?u dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata se usmerava na razvoj Jugoslovenske diplomatije i spoljne politike. Takav razvoj se obra?uje u kontekstu preobra�aja u me?unarodnom politi?kom sistemu i kretanja samog (ovog) poretka (sistema). Paralelno se, potom, razmatraju i oblici i metode savremene diplomatije, ?ime se daje osnova za zaklju?ke o razvitku elemenata i funkcija diplomatske delatnosti u savremenom razdoblju.

Kao nastavak na ove analize, slede razmatranja u ?etvrtoj glavi. Ovde se analiti?ki izla�u metode, tehnike i sredstva diplomatije. Time se zaokru�uju teorijska i prakti?na razmatranja diplomatske delatnosti. Tu je poseban naglasak postavljen na teoriju i praksu pregovaranja kao osnovni metod i sredstvo diplomatije. Ova dimenzija diplomatije se smatra osnovnim delom "diplomatskog zanata" i bazi?nom funkcijom diplomatije. Pregovaranje je u tesnoj vezi sa postizanjem diplomatskih re�enja za ve?inu kriznih situacija u me?unarodnim odnosima. U ovom smislu pregovaranje ima za cilj postizanje diplomatskog "re�enja", po pravilu kompromisa ili sporazuma, kojim se odre?eni problem parcijalno ili celovito re�ava ili prevazilazi. Ovde se ispoljava veza politikologije i me?unarodnog prava. Ceo kontekst se posmatra kroz dinami?ku prizmu i sistemski determinisan proces. Pored pregovaranja, pru�a se i presek razvoja drugih tehnika i sredstava diplomatije, ?ime se upotpunjuje gra?a potrebna za razmatranje discpline uvod u diplomatiju i obja�njenje fenomena diplomatije.

Peta Glava monografije izla�e osnove diplomatskog prava iz Konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. Tu su kodifikovane sve bitne norme, ustanove i pravila diplomatije i diplomatskih odnosa. Iz ove glave veoma dobro uo?avamo ukupan rezultat razvoja pravila i bitnih ustanova diplomatije. Poseban status diplomatskih misija i diplomata predstavlja pravni sistem koji je neodvojivo vezan za svojstva dr�avne suverenosti i nezavisnosti koja su u relaciji sa me?unarodno - pravnim subjektivitetom iz kojeg proizilazi diplomatski status kao elemenat dr�avno - pravne li?nosti.

Na srodan na?in, u �estoj glavi monografije su izlo�ena i kodifikovana pravila konzularnog prava. Tu se zapa�aju bitne razlike izme?u statusa i funkcija konzularnih predstavni�tava i predstavnika u odnosu na predhodno ovde razmatrana diplomatska predstavni�tva i diplomate. Ovaj poseban konzularni status je, tako?e, proistekao iz me?unarodno - pravnog subjektiviteta dr�ave i ovakav status, kao i diplomatski status, je element pravnog subjektiviteta.

U Sedmoj glavi su, zatim, tretirani status me?unarodnih organizacija i me?unarodnih slu�benika i diplomata. Ovaj status je bitno druga?iji od klasi?nog diplomatskog stausa. Konvencija UN o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija iz 1946, bitno ograni?ava i specifikuje svojstva ovog za�ti?enog statusa za Organizaciju i za slu�benike i diplomate organizacije. Ova dimenzija ima veliki zna?aj za teoriju i praksu diplomatije, naro?ito pravnu specifi?nost me?unarodnih organizacija kao me?unarodno-pravnih subjekata, pa je ovde to tretirano kroz posebna razmatranja.

U Osmoj Glavi ove knjige, sadr�an je prikaz i razmatranje Zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije. Ovde je, uz drugo, bitno oba�njavanje kako su se pravna pravila iz me?unarodnih konvencija uklju?ila u ovaj za Srbiju va�an zakon. Budu?i da diplomatija i funkcionisanje diplomatije ima u ovom momentu bitne zadatke za za�titu interesa Srbije, sva re�enja i promene u zakonodavstvu Srbije u okvirima funkcionisanja spoljnih poslova imaju strate�ki dru�tveni zna?aj. Pravno razmatranje Zakona o spoljnim poslovima dopunjuje predhodna teorijska i op�ta razmatranja.

Naposletku, u monografiji sledi analiti?ki i sinteti?ko - teorijski Zaklju?ak. Ovde se sinteti?ki prezentuju partikulrani zaklju?ci posebnih glava monografije. Naro?iti naglasak se daje razmatranju posebnih zaklju?aka koji se odnose na Zakon o spoljnim poslovima Republike Srbije, kao i savremenim trendovima u razvoju diplomatske teorije i prakse.

IZ SADR�AJA

• UVOD 9
• GLAVA I 13
• DEFINICIJE OSNOVNIH KATEGORIJA 13
• I.1. Definicija pojma Diplomatije 13
• I.2. Odnos diplomatije i spoljne politike 19
• I.3. Osvrt na definicije ostalih osnovnih pojmova 24
• I.4. Op�te karakteristike uspostavljanja diplomatskog odnosa 34
• I.5. Promenljive i faktori diplomatije i spoljne politike 36
• GLAVA II 43
• REALISTI?KA I LIBERALNA DOKTRINA I TEORIJA DIPLOMATIJE 43
• II.1. Doktrine o diplomatiji u svetlu spoljno - politi?ke teorije 43
• II.2. Realisti?ka i neorelasti?ka teorija diplomatije 45
• II.2.1 Diplomatske teorije Kara, Vajta i Morgentaua 45
• E.H. Car (E.H. Carr) 45
• M. Wight 49
• H. Morgentau 53
• II.2.2 Diplomatska i spoljno - politi?ka teorija K. N. Waltza i teorija sistema 63
• II.2.3 Diplomatsko- teorijska kritika realizma i teorija "Interdependence" i novije teorije sistema (Relacionizam) 76
• II.2.4 Osnove izgradnje dijalekti?ko-sistemskog relacionisti?kog metoda 85
• a) Osnove relacionisti?ko-dijalekti?ke filozofije i metoda 86
• b) Osnove relacionisti?ko-dijalekti?ke teorije diplomatije 91
• GLAVA III 97
• KRATAK ISTORIJAT BITNIH ELEMENATA I ASPEKATA DIPLOMATIJE 97
• III.1. Istorijat korena savremene diplomatije 99
• III.2. Prikaz razvoja osnovnih dimenzija savremene diplomatije 106
• III.3. Jugoslovenska diplomatija izme?u dva svetska rata 115
• III.4. Prikaz razvoja osnovnih dimenzija diplomatije posle Drugog Svetskog rata sa osvrtom na jugoslovensku diplomatsku aktivnost 121
• III.5. Prikaz razvoja moderne diplomatske aktivnosti u me?unarodnoj zajednici, raspad Jugoslavije i stavaranje novog diplomatskog i me?unarodnog poretka 143
• GLAVA IV 159
• SREDSTVA, METODE I TEHNIKE DIPLOMATIJE 159
• IV.1. Na?elno razdvajanje sredstva, metoda i tehnika diplomatije 159
• IV.2. Metode i tehnike diplomatije 160
• IV.2.1 Metode predstavljanja 161
• IV.2.2 Metode pregovaranja 164
• IV.3. Sredstva i tehnike diplomatije 177
• IV.3.1 Jezik diplomatije 178
• IV.3.2 Diplomatski instrumenti kao sredstvo komunikacije (demar�i i diplomatske note) 179
• GLAVA V 185
• KONVENCIJA O DIPLOMATSKIM ODNOSIMA IZ 1961. GODINE 185
• GLAVA VI 203
• KONVENCIJA O KONZULARNIM ODNOSIMA IZ 1963. GODINE 203
• GLAVA VII 233
• KONVENCIJA O PRIVILEGIJAMA I IMUNITETIMA UN IZ 1946. GODINE 233
• GLAVA VIII 243
• ZAKON O SPOLJNIM POSLOVIMA REPUBLIKE SRBIJE 243
• VIII.1. Osnovne odredbe zakona 243
• VIII.2. Komentar na Zakon o spoljnim poslovima 280
• Zaklju?ak 285
• Bibliografija 293