Autori: Red. prof dr Bartul Skenderovi?, dipl.fiz.hem., Doc.dr Milan Kekanovi?, dipl.gra?.in�.

Godina: 2011
Br.strana: 292
Povez: mek
Format: B-5
Cena: 1320,00 rsd//11eur

Knjiga donosi iscrpan pregled mikrostrukture, sastava i mogu?ih promena pojedinih gra?evinskih materijala koje se u njima mogu dogoditi, za vreme ili posle izgradnje, u eksploataciji objekta. Autori su nastojali da problematiku i re�enja pribli�e ?itaocu sa fizikalnog i hemijskog aspekta pona�anja mnogih materijala, bez preteranih teorijskih analiza.

Kod pisanja ove knjige kori�?en je veoma �irok dijapazon svetske stru?ne literature sa raznih govornih podru?ja. Posebno je vredno napomenuti, da su sami autori u ovu knjigu ugradili i deo svojih nau?nih i inovativnih ostvarenja koja su nastala kao plod prethodnog dugotrajnog istra�iva?kog rada, koji je potvr?en na nau?nim skupovima, u svetski poznatim laboratorijama, kod atestiranja novih proizvoda, kao i u uslovima eksploatacije na samim objektima.

Ova knjiga je namenjena studentima gra?evinskih i drugih tehni?kih fakulteta. Isto tako nadamo se da ?e biti od koristii i za in�enjere u praksi kod projektovanja, gra?enja i eventualne sanacije objekata.

Da bi se gra?evinski materijali pravilno odabrali i koristili potrebno je �to bolje poznavati njihov sastav i strukturu i promene koje se u njima mogu odigrati za vreme i posle izgradnje u eksploataciji objekata. Po�to je va�no da se �to vi�e zna o mogu?im promenama do kojih mo�e do?i u ugra?enim materijalima pod uticajem okru�enja u kome ?e se objekat nalaziti od ?ega mogu zavisiti osobine i trajnost objekta. Stoga je napisano prvo poglavlje da bi se stekla, ili obnovila, neka osnovna znanja o mikrostrukturi i mogu?im hemijskim i fizi?kim promenama u raznim uslovima.

U drugom poglavlju detaljnije se govori o mikrostrukturi, sastavu i mogu?im hemijskim promenama pojedinih grupa gra?evinskih materijala. Posebno nagla�avamo da se govori i o osobinama i na?inu upotrebe nekih pomo?nih materijala (izolatori, boje, lakovi, vatrostalni materijali itd. ).

U tre?em poglavlju se detaljnije govori o tehnologiji proizvodnje i osobinama cementnih betona za koje su upravo gra?evinski in�enjeri i glavni tehnolozi za proizvodnju i ugradnju. Betoni su danas jedan od najprimenljivijih materijala u svetu sa kojim se grade i monumentalni i vrlo skupi objekti od velike va�nosti za ?ove?anstvo ?iji vek trajanja treba biti �to du�i. Zbog toga se betoni moraju posebno izu?avati i unapre?ivati.

?etvrto poglavlje je posve?eno koroziji gra?evinskih materijala, a posebno betona i ?elika, kao i o raznim postupcima za�tite od korozije. Na�alost, danas je gotovo svaka sredina agresivna na materijale i mora se mnogo vi�e voditi ra?una kod projektovanja objekata. Danas se u svetu sve vi�e tra�i projektovanje i trajnosti objekata u datoj sredini.

U tom smislu, pored ve? spomenutog, navodimo jo� neka orginalna re�enja i stavove koje nudi ova knjiga:

�    Novi na?in aeriranja betona pomo?u praha ekspandiranog polistirena u smislu pobolj�anja otpornosti na niske temperature obi?nih a naro?ito betona sa plastifikatorima. Ovaj dodatak polistiren praha pobolj�ava i duktilnost betona i omogu?ava me�anje, po potrebi i vi�e ?asova, bez promene osobina komponenti samog betona

�    Pobolj�ana metoda projektovanja betonskih me�avina sa izra?unavanjem ta?ne vrednosti mase agregata koju treba dozirati u me�alicu
�    Novi tip me�alica za betone, maltere i asfalte koje zadovoljavaju i omogu?avaju prakti?no me�anje najve?eg mogu?eg kapaciteta i postizanja kvalitete betona koju zahteva i sama teorija. Isto tako ovaj na?in me�anja i tip me�alice omogu?ava zagrejavanje betona u zimskim uslovima i asfalta, kako bi ugradnja bila kvalitetna.

�    Autori uvode pojam samozaparivanja betona pomo?u termoizolacione �zarobljene�polistiren oplate koja ubrzava o?vr�?avanje, a zimi �titi beton od izmrzavanja

�    Uvode pojam hemijski aktivnih agregata (umesto inertnog kamenog agregata) koji bi naro?ito bili potrebni kod velikih, izlo�enih i dinami?ki optere?enih gra?evina, kao �to su mostovi iz razloga postizanja visokih ?vrsto?a, trajnosti i garantovane predvidivosti i stabilnosti te?enja kao reolo�ke pojave

�    Autori nude re�enje mogu?nosti ve?e primene ekspanzivnih cemenata, (umesto obi?nih cemenata koji nisu mogli dati rezultate, zbog skupljanja) gde bi uspe�no ostvarili vi�eaksijalno optere?enje betona, uz postizanje izuzetno velike nosivosti u metalnim oplatama ili uz uslove gusto postavljenih uzengija u betonskom preseku

�    Autori obra?uju i nepe?enu glinu (ilova?u) kao istorijski i po kvaliteti gledano, neprevazi?eni gra?evinski materijal. Kvalitet nepe?ene gline kao materijala u zidovima naro?ito dolazi do izra�aja u letnjem periodu kod temperatura gde i klima ure?aji ne mogu da rade

�    Autori nude i re�enje za kompozitni laki materijal na bazi kre?a, male koli?ine cementa i peska i ekspandiranog granuliranog polistirena koji bi fizikalno funkcionisao po modelu nepe?ene gline

�    Autori fizikalno dokazuju i obja�njavaju difuziju vodene pare u letnjem periodu koja se kre?e prema spoljnjoj isu�enoj strani zida, a ne obrnuto, kako je do sada tuma?eno. Ovde je naro?ito bitno da zidovi budu porozni i izolacioni u celom svom preseku i da �di�u�, jer parne brane i hladni materijali u zidovovima pogoduju stvaranje fungi (bu?i)

�    Posebno je danas aktuelna energetska efikasnost objekata i zakonska obaveza svih da projektuju, grade i prodaju objekte visoke energetske efikasnosti A klase. Autori daju konkretna re�enja u skladu sa termodinami?kim principima, kako objekte treba termoizolovati. Autori sa termodinami?kog aspekta ukazuju na pogre�an na?in izolovanja objekata, koji se danas jo� uvek u Evropi primenjuje. Naime, cilj je da se na ovaj na?in da doprinos �iroj dru�tvenoj zajednici u svetu, jer je energija vrlo skupa, njena proizvodnja stvara najve?a zaga?enja i predstavlja najve?u pretnju ?ove?anstvu...


S A D R � A J

PREDGOVOR    
I    POGLAVLJE    
OSOBINE, STRUKTURA I MOGU?E PROMENE MATERIJALA    
1.    SASTAV I MOGU?E HEMIJSKE PROMENE MATERIJALA    
Elementi, jedinjenja, hemijske promene materijala    
2.    STRUKTURA MATERIJALA    
Struktura i op�te osobine gasova i te?nosti    
Struktura i op�te osobine ?vrstih tela

II    POGLAVLJE    
OSOBINE POJEDINIH GRA?EVINSKIH MATERIJALA    
1.    VEZIVA ZA IZRADU BETONA, MALTERA I ASFALTA    
Hidrauli?na veziva    
Portland cement    
Osobine portland cementa    
Hidratacija portland cementa    
Promene uzrokovane hidratacijom cementa    
Sastav i sruktura o?vrslog cementnog kamena    
Portland cementi sa hidruali?nim dodacima    
Ostale vrste portland cementa
Aluminatni cement    
Nehidrauli?na veziva    
Kre? ( Proizvodnja i kvalitt kre?a- Ga�enjei kre?a- Skladi�tenje i transport kre?a    
Gra?evinski gips    
Hidratacija portland cementa (Gra?evinski (�tuk) gips- Estrih gips)            
Ugljovodoni?na veziva    
Sastav, sruktura i op�te osobine ugljovodoni?nih veziva    
Bitumen i prera?evine od bitumena
Katrani    

2.    GRA?EVINSKA KERMAIKA    
Gruba gra?evinska kermaika    
Osobine i kvalitet raznih vrsta grube gra?evinske keramike    
Fina gra?evinska keramika    
Ostali kerami?ki materijali     

3.    ?ELIK I DRUGI MATERIJALI OD METALA    
?elik    
Legure aluminijuma

4.    PRIRODNI  KAMEN    
Osnovne karakteristike raznih vrsta kamena    
Osobine gra?evinskog kamena    
Dobijanje i obrada kamena    
5.    MATERIJALI OD DRVETA    
Sastav i sruktura drveta    
Osobine drveta    
Gre�ke i trajnost drveta    
Proizvodnja gra?evinskih materijala od drveta

6.    SINTETI?KI GRA?EVINSKI MATERIJALI    
Osnovne osobine sinteti?kih materijala    
Fizi?ke osobine sinteti?kih polimera    
Hemijske osobine i promene polimera    
Osobine nekih va�nijih sinteti?kih polimera    

7.    GLINA    
Tradicionalno gra?enje objekata nepe?enom glinom    
Osobine objekata tradicionalno gra?enih nepe?enom glinom    
Novi trendovi i zahtevi za gradnju nepe?nom glinom    
Neki novi pogledi i mogu?nosti gradnje nepe?nom glinom    
8.    POMO?NI MATERIJALI U GRA?EVINARSTVU    
Izolacioni materijali    
Hidroizolacioni materijali    

Termoizolacioni materijali    
Materijali za zvu?nu izolaciju    
Boje i lakovi    
Vrste boja i lakova    
Glavni sastojci boja i lakova - Veziva - Pigmenti - Punila
Rastvara?i za boje i lakove - Dodaci bojama i lakovima - Pomo?ni materijali      
Upotreba boja i lakova    
Sredstva za lepljenje i zaptivanje      
Lepkovi    
Zaptiva?i (hermetici)
Vatrostalni materijali    
Alumosilikatni vatrostalni materijali    
Kvarcni vatrostalni materijali    
Bazni vatrostalni materijali    
Specijalni vatrostalni materijali    
Staklo    
Struktura i osobine stakla    
Voda      
Prirodne vode    
Otpadne vode    
Voda za izraddu betona i maltera    
Uticaj vode na osobine gra?evinskih materijala i konstrukcija    

III    POGLAVLJE    
TEHNOLOGIJA I OSOBINE CEMENTNOG BETONA    
1.    KOMPONENTE ZA IZRADU CEMENTNOG BETONA    
Agregati.- Kameni  - Laki  - Te�ki    
Cementi    
Mikroarmatura    
Aditivi - dodaci betonu    

2.    TEHNOLOGIJA IZRADE BETONA I MALTERA    

3.    OSOBINE BETONA    
Osobine sve�eg betona    
Osobine ?vrstog betona    
Fizi?ko-mehani?ka ispitivanja o?vrslog betona    
Reolo�ka svojstva o?vrslog betona    
4.     KONTROLA KVALITETE I PLANIRANJE BETONSKIH RADOVA    
Projekat betona    

IV    POGLAVLJE    
KOROZIJA GRA?EVINSKIH MATERIJALA    
1.    KOROZIJA I ZA�TITA METALNIH KONSTRUKCIJA    
Mehanizam i hemizam korozije metala    
Vrste i olici korozije metala i legura    
Intenzitet i dinamika korozije ?elika u raznim sredinama    
Za�tita metalnih konstrukcija od korozije    

2.    KOROZIJA I ZA�TITA BETONSKIH KONSTRUKCIJA    
Vrste i osnovni hemizam korozivnih promena u betonu    
Uticaj sastava betona i okoline na dinamiku korozije betona.    
Za�tita betona od korozije