autori: Ljiljana Vujkovi?, M. Ne?ak, D. Vuji?i?

godina: 2003
broj strana: 329
povez: mek
format: 21.5x21.5 cm
Cena: rasprodato

Ova knjiga je drugi deo ud�benika �Pejza�na arhitektura � planiranje i projektovanje�, a obuhvata sva ona znanja, tehni?ke pojmove i primere re�enja, koji ?e omogu?iti da se jedan projekat u oblasti pejza�nog projektovanja do�bro uradi i pravilno isprojektuje.

Pejsa�na arhitektura predstavlja takvu vrstu delatnosti, koja operi�e sa �ivo�pi�s�nim i �ivim elementima pejza�a, njihovim volumenima, oblicima, kompo�zi�cijom boja, dinami?nim u vremenu i prostoru.

Knjiga je sastavljena iz 12 poglavlja, koji su ukratko prezentirani

U po�gla�v�lju I - Uvod.

U poglavlju II - Objekti pejza�nog projektovanja definisani su objekti koji su predmet rada i obrade u okviru pejza�ne arhitekture, kako u grad�skom podru?ju, tako i u okolini grada.

U poglavlju III - Proces pejza�nog projektovanja opisan je postupak stvaranja projektantskog re�enja. U ovom poglavlju je opisana okvirna �ema procesa pejza�nog projektovanja, koja je prikazana kroz pet osnovnih faza, po?ev od formiranja projektnog zadatka, preko razli?itih istra�ivanja i ana�liza, zatim stvaranja koncepta re�enja, potom kompozicionog oblikovanja, sve do faze u kojoj se izra?uje tehni?ka dokumentacija za izvo?enje pro�jekta.

Da bi se svi elementi i komponente jedne pejza�ne kompozicije objedinili u jedan sistem va�no je poznavanje ne samo osnovnih gradivnih elemenata kompozicije, ve? i na?ina njihovog komponovanja, odnosno zakona (veza i od�nosa) koji reguli�u njihovo objedinjavanje i stvaranje umetni?kog dela. Sve ovo je detaljno obra?eno u poglavlju IV - Vizuelno-estetski elementi i zakonitosti u kompoziciji pejza�a.

U poglavlju V - Predstavljanje prostora u pejza�nom projektovanju prikazane su osnovne tehnike prezentacije prostora u projektima. Najve?i deo ovog poglavlja posve?en je tehnikama grafi?ke prezentacije projekta.

Poglavlje VI - Reljef i oblikovanje te�re�na je posve?eno reljefu, jednom od naj�zna?ajnijih fizi?kih elemenata prostora na kome le�e svi ostali ele�menti pejza�a (vegetacija, vodene povr�ine, zgrade, sta�ze, razni gra?evinski elementi i td.).

Za komunikaciju u okviru slobodnih povr�ina, kao i za me?usobno pove�zivanje projektovanih sadr�aja potrebno je predvideti mre�u staza i puteva. Pe�a?ke staze, mogu imati ulogu podele, ra�?lanjavanja kompleksa u zone, ili ulogu povezivanja sadr�aja u zoni, �to uslovljava njihovo dimenzio�nisanje i obradu. Tako se u poglavlju VII - Staze i platoi - obra?uje princip projek�tovanja staza i platoa, de?ijih igrali�ta i sportskih terena, dimenzionisanje staza, padovi i nivelacija, odvodnjavanje i oivi?avanje staza i platoa, kao i njihova obrada � zastori.

U poglavlju VIII - Oblikovanje i primena biljnog materijala - cilj je da se prika�e flora i vegetacija kao osnovni element vrtne, parkovske i pre�de�one kompozicije u njenim mnogobrojnim oblicima. Ovo poglavlje obra?uje tipove zelenila po vrsti, odnosno kategoriji biljnog materijala, po stilu i na?i�nu oblikovanja, po prostornoj strukturi; zatim prikazuje biolo�ke i vizuelne ka�rak�teristike biljaka zna?ajne za projektovanje slobodnih prostora, njihove vre���menske i sezonske promene, veoma va�ne pri stvaranju kompozicije ze�le�nila.