Autori: Radomir M. Mili?evi?   
Izdanje: AGM knjiga
Godina: 2011
Br.strana: 209
Povez: mek
Format: B-5
Fotografije: crno bele/kolor
Cena: 1650,00 rsd  / 14 eur 

Posle vi�e objavljenih izdanja knjige �ZAVARIVANJE�, javila se neminovna potreba za revizijom i dopunom ove knjige. Razlog  je, da su prva izdanja iz devedesetih, ra?ena u sklopu edicije �Uradi sam� kako bi i amateri mogli da uz pomo? ovog �priru?nika� nau?e da zavaruju. Tada su detaljnije bili izlo�eni samo postupci gasnog zavarivanja i rezanja i ru?nog elektrolu?nog zavarivanja oblo�enim elektrodama uz brojne prakti?ne primere sa kojima se ?esto susre?emo u praksi.

Ovo izdanje (sa preko 260 crte�a i fotografija) je sada dopunjeno sa ostalim konvencionalnim postupcima zavarivanja � elektrolu?no zavarivanje u za�titnoj atmosferi inertnog gasa TIG i MIG, elektrolu?no zavarivanje u za�titnoj atmosferi aktivnog gasa MAG i elektrolu?no zavarivanje pod za�titom pra�ka EPP.

Ako se ve? bavimo zavarivanjem, ili to �elimo, neophodno je da bar enciklopedijski poznajemo ispitivanje, merenje i kontrolu zavarenih spojeva koje izvodimo, pa je to jo� jedan dodatni deo koji je ovde obja�njen. Prvenstveno se misli na metode ispitivanja sa i bez razaranja i mogu?e gre�ke koje se ovim metodama mogu otkriti.

Kako je u me?uvremenu do�lo do promena brojnih standarda, iz ovih oblasti, svi su revidirani i uskla?eni sa novim � va�e?im.

Ovako dopunjeno izdanje, uz brojne primere i sugestije, , prednosti i nedostatke, kako postupaka zavarivanja, tako i ispitivanja, sa i bez razaranja zavarenih spojeva, uz primenu adekvatnih mera za�tite pri radu, mo�e biti dobra podloga svima koji �ele da svoja znanja dopune i pro�ire iz ove obalsti.

I na kraju, povod ovog izdanja je i jubilej (10 godina rada) i formiranje samostalnog preduze?a � nema?ke ku?e T�V S�D Serbia d.o.o. � Beograd.

IZVOD IZ KNJIGE:

....Postoji vi�e razli?itih ispitivanja i merenja zavarenih spojeva. Ovde ?e biti izneti samo jedan manji deo osnovnih, standardnih ispitivanja - kontrola sa i bez razaranja sa kojima se svakodnevno susre?emo.

Ispitivanja sa razaranjem

Metoda ispitivanja sa razaranjem daje uvid u osobine metala, zavarenih spojeva ili delova koji se ispituju. Dobijeni rezultati su komparativnog karaktera i ispitivanje se vr�i na uzorcima, posebno zavarenim, od istog materijala i pod istim uslovima.

Vrste ispitivanja sa razaranjem, na?in uzimanja uzoraka, kao i uslovi ispitivanja dati su u standardu SRS C.T3.O51.

Ispitivanje zatezanjem

Ispitivanje zatezanjem izvodi se na ma�ini za ispitivanje zatezanjem koja treba da obezbedi ravnomemo preno�enje sile na epruvetu postavljenu i uklje�tenu u ?eljusti ma�ine. Epruveta se u podu�nom pravcu optere?uje zateznim silama do loma, pri ?emu se na ure?aju za registrovanje optere?enja prati tok sila. Svrha ispitivanja zavarenog spoja zatezanjem je da se odredi:

• zatezna ?vrsto?a zavarenog spoja kao celine i/ili

• zatezna ?vrsto?a metala �ava.

Ispitivanje i izra?unavanje rezultata vr�i se u skladu sa standardom SRPS EN 10.002-1 ili EN 895 (popre?no) i EN 876 (podu�no).

Ispitivanje savijanjem

Cilj ovog ispitivanja je sagledavanje deformacionih sposobnosti zavarenog spoja.

Epruvete se izra?uju iz su?eono zavarenog spoja, a obra?uje im se samo povr�ina �ava - nadvi�enje lica i korena. Oblik i dimenzije epruveta rade se u skladu sa standardom SRPS C.A4.005. Ispitivanje se po pravilu sprovodi na dve epruvete, tako da na zateznoj strani bude jednom lice, a drugi put koren �ava.

Deformaciona sposobnost - plasti?nost zavarenog spoja odre?ena je uglom savijanja u trenutku pojave prsline.

Za ispitivanje zavarenog spoja, za debljine 10 mm i vi�e, primenjuje se i ispitivanje popre?nim savijanjem (bo?nim), kod koga se obra?ena epruveta postavlja tako da su joj bo?ne strane u zoni zatezanja i sabijanja (SRPS C.T3.054 i EN 910).

Ispitivanje savijanjem udarnim dejstvom sile (�ilavost)

Ispitivanje savijanjem udarnim dejstvom sile na epruvetama sa zarezom ima za cilj da pru�i obave�tenja o pona�anju metala pri ometanom deformisanju, tj. pri prostornom naponskom stanju. Odre?ivanjem rada potrebnog za prelom, pri odre?enim uslovima ispitivanja (sobna temperatura, niske temperature itd.), ispitivanje slu�i kao teku?a kontrola kvaliteta zavarenog spoja, i kontrola njegove toplotne obrade. Ovim postupkom ispitivanja utvr?uje se sklonost ?elika prema krtom lomu, odnosno sklonost prema pove?anoj krtosti u toku eksploatacije. Ispitivanje �ilavosti se vr�i prema EN 875 (ISO 9016). Uobi?ajeno je da se podaci dobijeni ovim ispitivanjem identifikuju sa pojmom �ilavosti.

Obi?no se primenjuje �arpijev postupak ispitivanja ?iji su uslovi ispitivanja, kao dimenzije i oblici epruveta odre?eni standardom SRPS C.A4.004.

Ispitivanje se vr�i udarom se?iva tega klatna (giljotine), pri ?emu se meri rad udara u d�ulima (J). �ilavost se izra?unava u J/cm², a pri oceni �ilavosti zavarenog spoja uzima se u obzir i polo�aj epruveta u zavarenom spoju i izgled preloma.

Ispitivanje tvrdo?e

Pod tvrdo?om podrazumevamo otpor kojim se neko telo opire prodiranju drugog tela.

Cilj ovog ispitivanja zavarenih spojeva je odre?ivanje tvrdo?e metala �ava, ZUT-a, i osnovnog materijala, radi njihovog me?usobnog pore?enja.

Ispitivanje se vr�i po standardu SRPS C.A4.003, odnosno EN 1043-1/2 (ISO 9015). Povr�ine epruveta koje se ispituju moraju biti fino obra?ene � obru�ene ili polirane.

Ispitivanje se sastoji u utiskivanju ?eli?ne kuglice, konusa ili piramide u materijal koji se ispituje odre?enom silom (F) i izra?unavanju tvrdo?e iz odnosa sile i povr�ine otiska. Po na?inu dejstva sile, kojom se kuglica, ili prizma ili piramida utiskuje na mesto ispitivanja, postupci ispitivanja tvrdo?e se dele na stati?ke, kod kojih se sila postepeno pove?ava, i dinami?ke, kod kojih sila deluje udarom.

Metalografska ispitivanja

Cilj ovih ispitivanja je otkrivanje, eventualno, prisutnih gre�aka u strukturi zavarenog spoja. Ispitivanja se vr�e na specijalnim uzorcima ?ija se povr�ina brusi do visokog sjaja, a zatim nagriza pogodnim sredstvom.

Razlikujemo dve vrste ispitivanja:

• makro ispitivanje i

• mikro ispitivanje.

Pri makro-ispitivanju utvr?uje se dubina uvarivanja, nadvi�enje �ava, i ostale gre�ke oblika i gre�ke kao �to su: zarezi, gasni mehurovi, uklju?ci u tvrdom stanju, nalepljivanje i eventualne prsline.

Pri mikro-ispitivanju utvr?uju se vrste struktura metala �ava i ZUT-a, uklju?ci, prisustvo prelaznih-kaljenih vrsta struktura, metalnih i nemetalnih uklju?aka, a tako?e prslina i mikroprslina, mikrouklju?aka kao i gasnih mehurova malih dimenzija. Standard SRPS C.A.7.095, odnosno EN 1321 (ISO 17639).

Ispitivanja bez razaranja

Ispitivanja bez razaranja predstavljaju mogu?nosti ispitivanja materijala, zavarenih spojeva i ?itavih zavarenih konstrukcija bez o�te?enja. Ispitivanja se vr�e neposredno na elementima koji se proveravaju i posle ispitivanja pru�aju obave�tenja o vrsti gre�ke, polo�aju gre�ke i njenoj koncentraciji u ispitivanom delu. Ispitivanja se mogu obaviti na neograni?enim du�inama zavarenog spoja i omogu?uju, relativno, brzu i efikasnu kontrolu.

Za ispitivanje zavarenih spojeva metodama bez razaranja koriste se prema SRPS C.T3.035:

• dimenziona i vizuelna kontrola,

• penetrantska (kapilarna) kontrola,

• radiografska kontrola,

• ultrazvu?na kontrola,

• magnetna i elektromagnetna kontrola i

• ispitivanje zaptivnosti zavarenog spoja.

Postupci IBR, tehnike, klasifikacija, gre�aka i kriterijumi prihvatljivosti su deinisani standardom EN 12062 ili ISO 17635.

Osoblje koje se bavi ispitivanjima bez razaranja mora biti kvalifikovano i sertifikovano prema SRPS EN 473, a ustanove koje obavljaju ispitivanja moraju ispunjavati op�te zahteve za kompetentnost (akreditovane laboratorije) prema ISO/IEC 17025.

Sadr�aj:

• ISTORIJAT ZAVARIVANJA
• OSNOVNI POJMOVI ZAVARIVANJA

Osnovni i dodatni materijal
Delovi zavarenih spojeva
Zona uticaja toplote  (ZUT)
Polo�aji zavarivanja
Obele�avanje �avova
Podela postupaka zavarivanja

• GASNO ZAVARIVANJE

Gasni plamen
Na?ini zavarivanja
Zavarivanje ulevo
Zavarivanje udesno
Prakti?ni primeri gasnog zavarivanja
Priprema ivica za izvo?enje gasnog zavarivanja
Dodatni materijal (�ice) za gasno zavarivanje
Topitelji za gasno zavarivanje
Oprema kojom se izvodi gasno zavarivanje
?eli?ne boce za kiseonik i acetilen
Redukcioni ventil
Rukovanje redukcionim ventilom
Creva za provo?enje gasova
Gorionik za zavarivanje
Izbor i odr�avanje gorionika
Osigura? protiv povratnog plamena
Ekonomajzer
Radni sto
Pravilan redosled operacija za bezbedan po?etak rada � gasnog zavarivanja
Primena gasnog zavarivanja
Zavarivanje ?elika
Zavarivanje livenog gvo�?a
Zavarivanje bakra i njegovih legura
Zavarivanje aluminijuma i njegovih legura
Zavarivanje magnezijuma i njegovih legura
Zavarivanje olova
Zavarivanje plemenitih metala

• REZANJE GASNIM PLAMENOM

Gorionik za gasno rezanje
Postupci gasnog rezanja
Gre�ke pri gasnom rezanju

• RU?NO ELEKTROLU?NO ZAVARIVANJE OBLO�ENIM ELEKTRODAMA

Elektri?ni luk
Uspostavljanje elektri?nog luka kontaktom
Elektri?ni luk jednosmerne i naizmeni?ne struje
Skretanje elektri?nog luka
Prelaz rastopljenog materijala - kapljice u osnovni materija
Oprema za ru?no elektrolu?no zavarivanje
Elektrode - dodatni materijal
Podela elektroda
Primeri ozna?avanja elektroda
Osnovne preporuke za izbor elektroda
?uvanje elektroda
Izvori elektri?ne struje za zavarivanje
Ispravlja?i za zavarivanje
Pretvara?i (generatori) za zavarivanje
Transformatori za zavarivanje
Zavariva?ki alat
Radno mesto za izvo?enje ru?nog elektrolu?nog zavarivanja
Faktori koji uti?u na kvalitet zavarivanja
Priprema materijala za ru?no elektrolu?no zavarivanje
Izvo?enje zavarenog spoja
Zavarivanje V - spoja u horizontalnom polo�aju
Zavarivanje V - spoja u vertikalnom polo�aju
Zavarivanje V - spoja u zidnom polo�aju
Zavarivanje V - spoja u nadglavnom polo�aju
Zavarivanje ugaonog spoja u horizontalnom polo�aju
Zavarivanje ugaonog spoja u vertikalnom polo�aju  1
Zavarivanje ugaonog spoja u nadglavnom polo�aju
Zavarivanje tankih limova
Zavarivanje debelih limova i materijala ve?e debljine
Zavarivanje materijala nejednakih debljina
Ru?no elektrolu?no zavarivanje razli?itih metala i legura
Zavarivanje ?elika
Zavarivanje livenog gvo�?a
Toplo zavarivanje
Hladno zavarivanje
Zavarivanje aluminijuma i njegovih legura
Zavarivanje bakra i njegovih legura

• ELEKTROLU?NO ZAVARIVANJE U ZA�TITNOJ ATMOSFERI INERTNOG GASA TIG
  

Princip
Napajanje elektri?nog luka strujom
Inertni gas
Izvo?enje zavarivanja
Upotreba postupka

• ELEKTROLU?NO ZAVARIVANJE U ZA�TITNOJ ATMOSFERI INERTNOG GASA MIG
  

Princip
Primena postupka
Na?in topljenja �ice
Struja zavarivanja
Brzina topljenja �ice
Za�titni gas
Oprema za zavarivanje
Pu�tanje u rad
Tehnika zavarivanja
Polo�aj pi�tolja
Priprema ivica za zavarivanje
Ta?kasto MIG zavarivanje
Zavarivanje lakih legura velikih debljina

• ELEKTROLU?NO ZAVARIVANJE U ZA�TITNOJ ATMOSFERI AKTIVNOG GASA MAG
  

Princip
Za�titni gas
Reakcije pri zavarivanju
Struja zavarivanja
Du�ina slobodnog dela �i?ane elektrode
Vo?enje pi�tolja pri zavarivanju
Prednosti postupka

• ELEKTROLU?NO ZAVARIVANJE POD ZA�TITOM PRA�KA�EPP

Princip
Funkcionisanje glave za zavarivanje
Zavarivanje sa vi�e �i?anih elektroda
Upotreba postupka
Izbor razli?itih parametara zavarivanja

• ISPITIVANJE, MERENJE I KONTROLA ZAVARENIH SPOJEVA

Ispitivanja sa razaranjem
Ispitivanje zatezanjem
Ispitivanje savijanjem
Ispitivanje savijanjem udarnim dejstvom sile (�ilavost)
Ispitivanje tvrdo?e
Metalografska ispitivanja
Ispitivanja bez razaranja
Vizuelna i dimenziona kontrola
Penetrantska kontrola
Radiografska kontrola
Ultrazvu?na kontrola
Magnetna i elektromagnetna ispitivanja
Ispitivanje zaptivanja

• GRE�KE U ZAVARENIM SPOJEVIMA
• MERE ZA�TITE PRI RADU

Mere za�tite pri gasnom zavarivanju i rezanju
Propisi koji se odnose na sirovine i ure?aje
Boce za kiseonik
Boce za acetilen
Za�tita zavariva?a, pomo?nika i okoline
Pomo? povre?enim licima
Mere za�tite pri ru?nom elektrolu?nom zavarivanju
Za�tita od strujnog udara
Li?na za�tita
Prva pomo?