Autori:           Igor Janev
 Izdava?:         AGM knjiga
 Godina:          2021.
 Br.strana:      426
 Povez:           tvrd povez / latinica
 ISBN:            978-86-6048-022-6 /  sifra 1122
 Cena :           2750,00 rsd / 23,5eur

PDF sadr�aj i odeljak

U okviru istra�ivanja politi?ke teorije u ovoj monografiji su obuhva?ene gotovo sve bitnije doktrine i teorije politike, dr�ave i prava. Naglasak u razmatranju je stavljen pre svega na klasi?ne i moderne pravce razvoja teorijske misli o politi?kom, dr�avnom ure?enju i dru�tvu. Predmet istra�ivanja je naro?ito vezan na trendove razvoja politi?ke misli i u okviru toga mogu?nostima sinteze ili uop�tenja suprotstavljenih politi?kih doktrina ili pravaca. Poseban napor je u istra�ivanjima je vezan za mogu?nost Holisti?kog prilaza politici i dr�avi i mogu?nostima primene Op�te teorije sistema.

U Prvoj glavi izla�e se istorija starih i klasi?nih politi?kih teorija koje zapo?inju od filozofije Platona i Aristotela, zatim doti?u Rimsku politi?ku i naro?ito pravnu misao i teoriju, pa zatim sledi Srednji vek sve do Renesanse. Posle Platona i Aristotela, istorijski sledi politi?ka teorija Polibija na koju se zatim nadovezuje razvoj Rimske pravne misli. Potom se u ovoj glavi monografije izla�e politi?ka teorija Srednjeg veka sa karakteristi?nim doktrinama Sv. Avgustina i Tome Akvinskog, koji u sredi�te svojih obja�njenja stavljaju vezu sa Bogom.

U Drugoj glavi politi?ke teorije po?inju od renesansnog politikologa N. Makijavelija, i potom se prati razvoj pravne i politi?ke misli o me?unarodnom pravu i suverenitetu (�. Boden), pa zatim renesansna ugovorna teorija dr�ave i naposletku razvoj klasi?ne liberalne politi?ke teorije dr�ave i prava.

U Tre?oj glavi knjige su izlo�ene doktrine i teorije iz perioda Francuske bur�oaske revolucije, filozofija Berka i Bentama, potom filozofija naprednog liberalizma B. Konstana i A. Tokvila, kao i osnove klasi?ne nema?ke filozofske misli (Kant, Fihte, Hegel)  do Marksa, Engelsa, Lenjina i Lasala.

U ?etvrtoj glavi razmotrene su one teorije koje imaju ve?i zna?aj za savremenu politi?ku teoriju i filozofiju. Razmatranja po?inju od filozofije D�. Rolsa i njegovog razumevanja pravde kao distributivne (odnosno relativizovane) dru�tvene kategorije. Ova politi?ka filozofija je imala prakti?nog i teorijskog zna?aja na razvoj soclijal-demokratske misli.

U Petoj glavi razmatrano je pitanje osnova dru�tvene i prirodne filozofije. Problem atomizma koji se javlja u Op�toj teoriji sistema, kao i problem ?beskona?nog deljenja? elemenata koji se u dijalekti?kom prilazu manifestuje kao ?elementaristi?ki paradoks? bio je nezaobilazan i trebalo ga je razre�iti.

Na kraju u Zavr�nim razmatranjima, u?injen je napor da se odre?eni politi?ki fenomeni ili ustanove idejno bolje i svestranije defini�u i da se elementi ?realisti?kih?, liberalnih?, ?funkcionalisti?kih? i dijalekti?kih stavova pribli�e. U ovu svrhu Op�ta teorija sistema i Relacionizam se pokazao klju?em pribili�avanja suprotstavljenih idejnih koncepata.