autori: Ljiljana Vujković, M. Nećak, D. Vujičić

godina: 2003
broj strana: 329
povez: mek
format: 21.5x21.5 cm
Cena: rasprodato

Ova knjiga je drugi deo udžbenika “Pejzažna arhitektura – planiranje i projektovanje”, a obuhvata sva ona znanja, tehničke pojmove i primere rešenja, koji će omogućiti da se jedan projekat u oblasti pejzažnog projektovanja do­bro uradi i pravilno isprojektuje.

Pejsažna arhitektura predstavlja takvu vrstu delatnosti, koja operiše sa živo­pi­s­nim i živim elementima pejzaža, njihovim volumenima, oblicima, kompo­zi­cijom boja, dinamičnim u vremenu i prostoru.

Knjiga je sastavljena iz 12 poglavlja, koji su ukratko prezentirani

U po­gla­v­lju I - Uvod.

U poglavlju II - Objekti pejzažnog projektovanja definisani su objekti koji su predmet rada i obrade u okviru pejzažne arhitekture, kako u grad­skom području, tako i u okolini grada.

U poglavlju III - Proces pejzažnog projektovanja opisan je postupak stvaranja projektantskog rešenja. U ovom poglavlju je opisana okvirna šema procesa pejzažnog projektovanja, koja je prikazana kroz pet osnovnih faza, počev od formiranja projektnog zadatka, preko različitih istraživanja i ana­liza, zatim stvaranja koncepta rešenja, potom kompozicionog oblikovanja, sve do faze u kojoj se izrađuje tehnička dokumentacija za izvođenje pro­jekta.

Da bi se svi elementi i komponente jedne pejzažne kompozicije objedinili u jedan sistem važno je poznavanje ne samo osnovnih gradivnih elemenata kompozicije, već i načina njihovog komponovanja, odnosno zakona (veza i od­nosa) koji regulišu njihovo objedinjavanje i stvaranje umetničkog dela. Sve ovo je detaljno obrađeno u poglavlju IV - Vizuelno-estetski elementi i zakonitosti u kompoziciji pejzaža.

U poglavlju V - Predstavljanje prostora u pejzažnom projektovanju prikazane su osnovne tehnike prezentacije prostora u projektima. Najveći deo ovog poglavlja posvećen je tehnikama grafičke prezentacije projekta.

Poglavlje VI - Reljef i oblikovanje te­re­na je posvećeno reljefu, jednom od naj­značajnijih fizičkih elemenata prostora na kome leže svi ostali ele­menti pejzaža (vegetacija, vodene površine, zgrade, sta­ze, razni građevinski elementi i td.).

Za komunikaciju u okviru slobodnih površina, kao i za međusobno pove­zivanje projektovanih sadržaja potrebno je predvideti mrežu staza i puteva. Pešačke staze, mogu imati ulogu podele, raščlanjavanja kompleksa u zone, ili ulogu povezivanja sadržaja u zoni, što uslovljava njihovo dimenzio­nisanje i obradu. Tako se u poglavlju VII - Staze i platoi - obrađuje princip projek­tovanja staza i platoa, dečijih igrališta i sportskih terena, dimenzionisanje staza, padovi i nivelacija, odvodnjavanje i oivičavanje staza i platoa, kao i njihova obrada – zastori.

U poglavlju VIII - Oblikovanje i primena biljnog materijala - cilj je da se prikaže flora i vegetacija kao osnovni element vrtne, parkovske i pre­de­one kompozicije u njenim mnogobrojnim oblicima. Ovo poglavlje obrađuje tipove zelenila po vrsti, odnosno kategoriji biljnog materijala, po stilu i nači­nu oblikovanja, po prostornoj strukturi; zatim prikazuje biološke i vizuelne ka­rak­teristike biljaka značajne za projektovanje slobodnih prostora, njihove vre­­­menske i sezonske promene, veoma važne pri stvaranju kompozicije ze­le­nila.