Autor: Branko Luki?
Izdava?: autor
Godina: 2013.
Br.strana: 140
Povez: mek
Format: B-5
Fotografije: crno bele
Cena: 880.00 rsd / 7,5 eur

Cilj ove kjnjige je da prvenstveno tehnolozima zavarivanja uka�e na neke osobenosti koje se moraju uzeti u razmatranje prilikom zavarivanja pojedinih grupa ?elika. U literaturi postoji mali broj primera analiza izvedenih spojeva od raznorodnih ?elika, a ova knjiga je autorov poku�aj da nazna?i neke smernice kojim bi se valjalo rukovoditi prilikom izbora postupka i propisivanja tehnologije zavarivanja.

Primena �eferovog dijagrama je veoma bitna u propisivanju tehnologije zavarivanja visokolegiranih ?elika raznorodnih struktura. Potrebno je da se pre zavarivanja raznorodnih ?elika provere fii?ko-hemijske karakteristike materijala radi sagledavanja eksploatacionih uslova. Zavarivanje bilo koja dva ?elika raznorodne strukture tra�i da tehnolog poznaje karakteristike svakog ?elika ponasob, zatim eksploatacione uslove kako pojedina?no, tako i one eksploatacione uslove koje ?elici zajedno mogu da podnesu. Ovo je samo tehnolo�ki aspekt posmatranja zavarivanja, dok se metalur�ki aspekti takodje moraju uzeti u razmatranje, jer promena strukture metala �ava i zone uticaja toplote (ZUT) je veoma bitno .

Promene strukture zavarenog spoja raznorodnih ?elika izazivaju naj?e�?e difuzioni procesi nastali migracijom legiraju?ih elemenata. Difuzioni procesi uti?u na formiranje intermetalnih tvrdih jedinjenja, koja smanjuju potrebne mehani?ke karakteristike, a samim tim uti?u i na eksploatacione uslove zavarene konstrukcije tj. zavarenih spojeva.

Knjiga "Zavarivanje raznorodnih ?elika je koncipirana tako da ima dva poglavlja. Prvo kratko poglavlje daje osnovne napomene vezane za zavarivanje raznorodnih materijala, dok drugo poglavlje se odnosi na zavarivanje ?elika. U drugom poglavlju prethodno su date napomene vezane za podelu ?elika, shodno standardima i podeli Me?unarodnog Instituta za Zavarivanje (MIZ). Zavarivanje raznorodnih ?elika podrazumeva zavarivanje raznorodnih elika iste strukture. Raznorodni ?elici iste strukture razlikuju se preme hemijskom sastavu, a samim tim i fizi?ko-hemijskim karakteristikama.

Deo
5.3 Podela visokolegiranih ?elika
Pod visokolegiranim ?elikom podrazumeva se legura koja sadr�i vise od 45% Fe (gvo�?a) sa tim da zbir svih legiraju?ih elemenata nije manji od 10% i da sadr�aj jednog od legiraju?ih elemenata bude najmanje 8%.
Podela Visokolegiranih ?elika u zavisnosti od osnovnih svojstava l namene:
Visokolegirani ?elici otporni prema koroziji
Vatrootporni za rad bez optere?enja spoljnim silama
Vatrootporni za rad pod optere?en|em spoljnim silama
Podela Visokolegiranih ?elika prema strukturi:
Feritni
Martenzitni
Me�oviti (martenzimo-feritni, austenitno-martenzitni i austenitno-feritni ?elici)
Podela Visokolegiranih ?elika prema hemijskom sastavu:
Hromm ?elici (Cr-?elici)
Hrom-nikl ?elici
Hrom-manganski ?elici
Hrom-nikl-manganski ?elici
Ovi ?elici, zavisno od potrebe, mogu biti visoke ?isto?e sa dodacima legiraju?ih elemenata kao �to su: molibden (Mo), volfram (W), azot (N), ili sa stabiliziraju?im elementima strukture: titanom (Ti), niobijumom (Ni), tantalom (Ta), itd.
Prema preporukama Medjunarodnog instituta za zavarivanje, visokolegirani ?elici iz grupc V koji su podeljeni prema hemijskom sastavu, lmaju posebnu podgrupu ?elika za hemijsku industriju. Visokolegirani ?elici za hemijsku industriju, odnosno hemijski otporni - ner�aju?i ?elici mogu se podeliti prema scrukturi na:
Hromne martenzitne
Hromne feritne
Hrom�nikl austenitne ?elike
Hrom martenzitni ?elici imaju mogu?nost tcrmi?ke obrade, tj. kaljenja i otpu�tanje. Ovi ?elici dobro podnose naprezanjc 1 udarna optere?enja. Procenat hroma Cr u ?eliku je Cr <17%. Tvrdo?a im se kre?e od 140-560 HB. Toplotnom obradom se neznatno menja struktura. Ovi ?elici mogu se kovati i valjati na temperaturama T� 1150-900oC.
Hrom feritni ?elici, ne mogu se kaliti. Hrom feritni ?elici imaju procenat hroma Cr>17%, Sa ni�im sadr�ajem ugljenika C i hroma Cr mo�e se pojaviti ukrupljenje zrna na temperaturama iznad 1000T- (Zona 1. u �eflerovom dijagramu siika 9). Ako dodje do porasta zrna ne mo�e se naknadnom termi?kom obradom posti?i usitnjavanje. Ovi ?elici se brzo hlade