Autori: Dr Mla?an ?uri?
 izdava?: AGM knjiga
 Godina: 2018.
 Br.strana: 563
 Povez: mek
 Format: 24cm
 Fotografije: kolor
 Cena: 2750,00 rsd/23,5, eur

PDF sadr�aj i odlomak

Ova monografija je plod dugogodi�njeg rada autora na osnovu najraznovrsnije literature i istorijski dokumenata.

U izlaganju se te�ilo da se prika�u ne samo krupni doga?aji ve? i svi aspekti razvoja. Nisu se samo nabrajale prikupljene istorijske ?injenice ve? se tuma?ilo, pravila se sinteza koja omogu?uje da se saznanja o pro�lim doga?anjima mogu iskoristiti za izbegavanje gre�aka u budu?em razvoju.
Sadr�ajem su obuhva?ena tri glavna dela.
Prvi deo odnosi se na op�ti razvoj civilizacije, drugi deo obuhvata razvoj nauke kao celine  i tre?i deo se odnosi na detaljan prikaz razvoja meteorlogije kao nauke. Ovim se �elelo da ?italac stekne predstavu o �irokom duhu na?unog jedinstva, i da se poru�e pregrade izme?u usko specijalisti?kih �odaja�, pu�taju?i da kroz njih prostruji sna�ni dah jednog op�teg duha �ivota nauke.

Iz sadr�aja: 

• Najranija pro�lost zemlje i atmoshere
• Meteorologija univezuma
• Po?ecii formiranja kopna, mora i vazduha
• Prvi �ivot na Zemlji
• Menjanje sastava atmosphere
• Nova atmosfera i novi oblici �ivota
• Ledena doba i razvoj prbvobitnog ?oveka
• Klima i razvoj civilizacije
• Kratak op�teistorijski pregled
• Klima kao factor razvoja
• Op�ti uslovi u ranoj antici
• Zna?ajni periodi razvoja nauke
• Po?eci nauke
• Nauka u Joniji i ranoj Gr?koj
• Nauka u Aleksandriji
• Nauka u mra?nom periodu
• Po?ecii savremene nauke
• Vek genijalnih nau?nika
• Nauka u XVIII i XIX veku
• Rani razvoj meteorologije
• Po?eci meteorologije
• Mra?na doba
• Po?eci kvantitativne meteorologije
• Uvod
• Termometar
• Barometar
• Higrometar
• Ki�omer
• Merenje vetra
• Po?eci meteorolo�kih merenja i osmatranja
• Uvod
• Po?eci meteorolo�kih merenja
• Prve mre�e meteorolo�kih stanica
• Osnivanje meteorolo�kih institute (zavoda) u svetu
• Osnivanje slu�bi prognoze vremena
• Po?etni podsticaji
• Leverjeov odlu?uju?i doprinos
• Svetli po?etak i tragi?ni kraj Fic Roja
• Slu�ba vremena u raznim zemljama
• Izu?avanje slobodne atmosfere
• Merenje pomo?u zmajeva
• Merenje balonima sa ljudskom posudom
• Sondiranje atmosphere pomo?u aviona
• Baloni bez ljudske posade
• Pilot baloni
• Radiosonda�na merenja
• Rane teorije o ciklonima i anticiklonima
• Teorije o nastanku oluja
• Putanje ciklona
• Anticiklon
• Prepoznavanje sila u atmosferi
• Po?eci razvoja hidrodinamike
• Gravitaciona sila
• Sila gradiejnta pritiska
• Sila trenja
• Centrifugalna sila
• Koriolisova sila
• Prva jedna?ina kretanja za fluide
• Laminarno i turbulentno kretanje
• Prvi pravi ud�benik iz dinami?ke meteorologije
• Kasnije teorije ciklona i anticiklona
• Doprinos, J.Hana
• Margulesova teorija ciklona
• Metod analogija
• Proroci vremena
• Ketanja u atmosferi
• Op�te o kretanju u atmosferi
• Op�ta cirkualcija atmosphere
• Polje pritiska i vetrovi
• Vrtlo�no kretanje vazduha
• Konvektivna kretnaja u atmosferi
• Atmosferski grani?ni sloj
• Bergenska sinopti?ka �kola
• Prebergensko vreme
• Lajpci�ka �kola
• Op�ti uslovi za razvoj meteorologije u norve�koj
• Tor Ber�eron dolazi u Bergen
• Oblaci i padavine
• Nova tehnika i novi podaci
• Vegener kao za?etnik nove ideje o oblacima
• Ber�eronov mehanizam
• Rast kapi sjedinajvanjem
• Razumevanje rasta kristala elda
• Naelektrisanje oblaka
• Modifikacija i kalsifikacija oblaka
• Pomo?na sredstva u meteorologiji
• Numeri?ke tablice i mehani?ka ra?unska ma�ina
• Grafi?ka tehnika
• Ma�ina za bu�enje kartica
• Analogni i digitalni ra?uanri
• Savremena meteorolo�ka tehni?ka sredstva
• O meteorologiji kod nas
• Stari zapisi o vremenu na Balkanu
• Prve knjige sa meteorolo�kim sadr�ajem
• Jak�i?eva kvantitativna meteorologija
• Osnivanje katedre i podizanje Opservatorije u Beogradu
• Meteorologija u Srbiji do kraja I svetskog rata
• Rad Katedre i Opservatorije u periodu 1919-1947
• Razdvajanje meteorologije na fakultetsku i stru?nu delatnost
• Osnivanje studijske grupe i rad Katedre ya meterologiju na Prirodno matemati?kom fakultetu
• Dodaci
• Zna?ajni datumi u razvoju meteorologije
• Meteorolo�ki ekstremi
• Vreme stvara istorijske prekretnice