Autori: Nikola Kleut
Izdanje: AGM knjiga
Godina: 2014.
Br.strana: 200
Povez: mek
Format: A-4
Fotografije: kolor/crno bele  /sifra 1046
Cena: 2200,00 rsd//19 eur    

Tre?a knjiga  Urbanisti?ke i gradjevinsko arhitektonske mere bezbednosti od po�ara, u seriji od 5 knjiga, istog autora, se odnosi na mere koje bi trebale da se primenjuju (mnoge su i propisane, dakle obavezuju?e), tako da se stvore uslovi da naselje a i svaka zna?ajnija zgrada budu (sistemom preventivnih mera) spremne i za ve?i po�ar u njihovom urbanisti?kom planiranju, projektovanju, izvo?enju i odr�avanju.  Analizom se obuhvataju ne samo objekti navedeni u nazivu SRPS TP 21 (stambeni, poslovni i javni - koje karakteri�e boravak odnosno prisustvo vi�e ljudi) ve? i  skladi�ni, industrijski, energetski i neki drugi koji su karakteristi?ni po tehnolo�kim procesima i "robi" s kojom se radi ili koja se sme�ta.

U vi�e razvijenih zemalja Evrope taj koncept preventive je usvojen u drugoj polovini XVII veka, a u Srbiji u prvim poku�ajima na�eg prvog urbaniste i arhitekte Emilijana Josimovi?a. Tokom 180 godina uspona i padova Srbije bezbedno�?u od po�ara i eksplozija bavili su se u XIX veku mnogi znameniti ljudi po?ev od Kneza Milo�a do kralja Aleksandra Obrenovi?a (uz umne i patriotske saradnike, ve�te pisce prvih propisa). U tom periodu pristizana je Evropa. U narednim decenijma, tokom XX veka, bilo je uzleta naro?ito tokom 4 decenije (1950 - 1990.) ali i padova, pod intervencijama onih koji su se stavili na ?elo, a pokazalo se da su zalutali.

Autor Nikola Kleut je u na�oj prvoj knjizi: Glosar bezbednosti od po�ara sa re?nikom ISO 13943 upoznao na�e ?itaoce sa stru?nim teminima u ovoj oblasti koja se brzo razvija pa je do�lo i do uvo?enja mnogih novih termina te oblasti koja stasava i u Srbiji (a u Evropi i USA je to pre dve decenije) u novu multidisciplinarnu struku va�nu za planere u urbanisti?kom planiranju, sve projektante zgrada (arhitekte, in�enjere tehnologije, gra?evine, elektrotehnike, ma�instva), izvo?a?e zgrada i one koji ih odra�avaju.

Druga, prethodna, knjiga Po�ari i njihova dejstva je iza�la iz �tampe krajem 2013. i tako?e nai�la na dobar prijem na�e stru?ne javnosti. U njoj je dato ono osnovno iz fizi?ke hemije da bi se razumele tako razli?ite pojave kao �to su piroliza, tinjanje, �arenje, plameno gorenje, deflagrantno i jo� br�e eksplozivno gorenje. U toj knjizi dat je i prikaz pona�anja materijala (reakcija na vatru) i konstrukcija (otpornost na po�ar) u uslovima po�ara kao i nekoliko uvodnih pojmova koji ?e se koristiti u ovoj i narednim knjigama.

Stanje bezbednosti od po�ara i eksplozija eksplozvnih sme�a u Srbiji je lo�e, jer i ono �to vredi se te�ko prepoznaje u konfuznom okru�enju. Ova knjiga treba da pojasni re�avanje problema ove vrste prvim i najva�nijim u?esnicima (urbanistima argitektama i gra?evinskim in�enjerima) da je va�no da u?ine da zgrade budu spremne za po�ar, da i ljudi dobiju bolje uslove da ih gase dok su mali, da se evakui�u kod postaju srednji, a i da se gasioci bore sa njima kad se otmu, pa postanu veliki. Da bi se to ostvarilo obi?no nije potrebno neko isrpljuju?e u?enje, nisu potrebni ni naro?iti tro�kovi u izvo?enju - jer se ve?ina mera koje se primenjuju uklapaju u re�avanje drugih problema bezbednosti (npr. od zemljotresa), dobre funkcionalnosti, tehnologije i komfora, pa i jeftinijeg odr�avanja, manjih tro�kova osiguranja itd.
Knjiga ve?eg formata, sa mnogo ilustracija i slika. Ocenjuje se da bi trebala da bude �na stolu� svakog urbaniste i arhitekte.
Vode?i ljudi In�enjerske komore Srbije su prepoznali da bi ova knjiga mogla biti od koristi na�im in�enjerima i ta institucija je podr�ala njeno izdavanje.

Sadr�aj:

• Predgovor                                                                                                                                               
• Uvod                                                                                                                               
• Neki urbanisti?ki odnosi                                                                                       
• Problemi veli?ine blokova, �irina ulica                                                     
• Evropski standardi i evropska perspektiva Srbije                                  
• Mere bezbednosti u urbanisti?kom planu detaljne
• regulacije.  Prilazni putevi, platoi  okretnice za
• vozila GSS zgra�dama pove?anog rizika od po�ara                                  
• Problemi pe�a?kih zona, ugostiteljskih ba�ti                                                                  
• Problem bezbednosnih rastojanja                                                                
• Gara�e i bezbednost od po�ara i eksplozija                                                                    
• Primeri stambeno/poslovnih urbanisti?kih celina                               
• Tehnologija i urbanizam                                                                                      
• Infrastruktura                                                                                                          
• Izdvojene i prislonjene zgrade, prolazi, po�arni segmenti            
• O �ti?enju stepeni�ta i pogodnosti za evakuaciju                                 
• Primeri podele du�ih zgrada u po�arne segmente                            
• Stepen otpornosti na po�ar (SOP)                                                                   
• Tehnologija i podela zgrade (ili PSG) na PS                                                                     
• Ugro�enost  ljudi u javnim zgradama i veli?ina PS                             
• Po�arno optere?enje, FL  i gustina po�arnog
• optre?enja, FLD, u po�arnom sektoru                                                       
• Vrata - ?pokretni deo zida? za prolaz                                                           
• Mali osvrt o fasadama                                                                                             
• Adaptiranje starih vrednih zgrada. Otklanjanje
• slabosti u bezbednosti od po�ara                                                                
• Iskori�?avanje podruma                                                                                         
• Visine eta�a, dupleksi, kosi i ravni krovovi                                                                       
• Isturene i spolja�nje konstrukcije                                                                 
• Re�avanje problema evakuacije                                                                                       
• Hodnici i vrata u du�im hodnicima                                                               
• Spratni izlazi, tampon prostorije i stepeni�ta                                         
• Stepeni�ta, rampe, eskalatori i sl.                                                                 
• Elementi analize i prora?una evakuacije                                                    
• Problemi okna lifta i malo od dinamike po�ara                                   
• Brzina kretanja zna?ajno zavisi od gustine                                                                    
• Primer iz SFPE III                                                                                                      
• Inverzan problem � odre?ivanje kapaciteta javnog objekta        
• Vrlo visoke zgrade i liftovi za gasioce/spasioce                                     
• Prilozi o konstrukcijama i detaljima                                                             
• ?eli?ne konstrukcije i otpornost na po�ar                                                                    
• Plo?e od kalcijumsilikata, gipsa i dr. Dimnjaci                                       
• Pokretni pregradni zidovi                                                                                    
• Drvene konstrukcije                                                                                               
• Krovovi                                                                                                                              
• Eksplozivno odu�ivanje                                                                                          
• Neka specifi?na po�arna izdvajanja