Autor:            Goran Polovina
 Izdava?:         AGM knjiga
 Godina:          2020.
 Br.strana:       234
 Povez:            mek povez / latinica
 Fotografije:     kolor/crno bela
 ISBN:             978-86-6048-018-9 /  sifra 1118
 Cena :            2090,00  / 18 eur

PDF Sadr�aj i odeljak

Klasicizam u arhitekturi Srbije nedovoljno je istra�ena istorijska pojava, iako je znatno uticala na razvoj doma?e arhitektonske teorije i prakse. Osvetljavanje i vrednovanje dometa ovako va�nog stila novije doma?e arhitekture omogu?uje da se rekonstrui�e precizna linija razvoja istorijskog nasle?a novijeg doba.

Klasicizam je stil u umetnosti sa kraja 18. i iz prve polovine 19. veka, koji je ponovo afirmisao osobenosti arhitekture anti?kih uzora, oslanjaju?i se na racionalisti?ku filozofiju i nove dru�tvene okolnosti posle francuske bur�oaske revolucije. Bazira se na estetskim teorijama Vinkelmana, po kojima je lepota stvorena ve? u anti?koj umetnosti, sa osnovnim odlikama odmerenosti, simetrije, reda i jasno?e. Najbolje se mo�e okarakterisati njegovom maksimom �plemenite jednostavnosti i tihe veli?ine�.

�iroko prihvatanje novih estetskih normi u?inilo je da klasicizam postane me?unarodni umetni?ki pravac, naro?ito zastupljen u Evropi i SAD. U svim tim zemljama su podignute zgrade stilskih odlika po uzoru na anti?ke hramove, bez obzira kakva je bila namena tih zgrada. Gra?evine su monumentalne, dobro proporcionisane i harmoni?ne.

To je stil sa kojim se arhitektura Srbije srela posle dobijanja odre?enih sloboda unutar Osmanske carevine i prvi je iskorak van granica tradicionalne balkanske gradnje. Malo zastupljen na samom po?etku, pre svega zbog ograni?avaju?ih ekonomskih i politi?kih faktora, klasicizam u Srbiji dobija puni zamah posle ne�to vi�e od pola veka, ovog puta kroz forme obnovljenog klasicizma, aktuelnog izme?u dva svetska rata. �tavi�e, objekti podignuti u ovom periodu dali su pe?at centru Beograda i kao takvi postali su jedan od kamena me?a�a srpske arhitekture.

Svoju dugove?nost klasicizam, pored nesumljivih estetskih dometa koje je dostigao, duguje i korpusu ideja koje reprezentuje a �to je, ne slu?ajno, odredilo da se najreprezentativnije dr�avne gra?evine izvedu u ovom stilu. Svako zrelo dru�tvo je kao svoje najvi�e ideale stavljalo razumnost i moralnost, a klasicisti?ka arhitektura je to uvek u sebi nosila i predstavljala, od svog nastanka krajem 18. veka, pa na dalje. ?ak su se i prete?e klasicizma u vidu anti?ke gr?ke i rimske arhitekture time vodile.

Stvorena je kao arhitektura bazirana na moralnom kriterijumu, u vreme kada su se kreirale nove moderne dr�ave, sa svim postulatima trodelne vlasti (zakonodavne, izvr�ne i sudske), kada se upravlja?ka mo? prenosila sa monarha na narod, kada je bilo potrebno da se konstitui�e demokratski sistem kao izraz volje gra?ana. Sa svim atributima prosvetiteljstva, ovakva arhitektura nosi u sebi ve?ite ideje pravednosti i ve?itu estetiku formiranu tokom dve hiljade godina.

Struktura ovog rada, kojim se obra?uje tema, sastavljena je od sedam poglavlja, dr�e?i se principa od op�teg ka posebnom. Redosled kojim se vr�i analiza je slede?i:

I � Uvod � u prvom poglavlju ?emo se osvrnuti na razloge koji su se pojavili kao pokreta?ki motiv za izradu ovog rada. Definisa?emo problemski okvir i cilj studije.

II � Pregled dosada�njih istra�ivanja klasicizma u srpskoj arhitekturi � u ovom poglavlju ?emo dati kra?i pregled dosada�njih bitnijih istra�ivanja srpskog klasicizma u doma?oj istoriji umetnosti.

III � Pojmovno odre?enje klasicizma; Na?ini istra�ivanja pojave klasicizma i njegovih osobenosti � u ovom poglavlju ?emo osvetliti stilske osobine klasicizma, na?in na koji se to manifestuje, kako kroz formalne oblike, tako i kroz topolo�ke odlike gra?evina, zatim principe na kojima se bazira, sa analizom primera koji ilustruju navedeno.

IV � Nastanak klasicizma u Evropi, primeri. Kasnije pojave klasicizma u svetu. � U ovom delu ?e se istra�iti dru�tvena i ekonomska podloga koja je iznedrila atmosferu pogodnu za razvoj klasicizma, kako u vizuelnim umetnostima uopo�te, tako i u samoj arhitekturi. Prati?emo razvoj ovog stila, njegove uspone, krize i obnove, aktuelne do dana�njih dana. Osvrnu?emo se na najizrazitije primere objekata epohe, analiziraju?i pojavne oblike u raznim zemljama zapadne, srednje i isto?ne Evrope i SAD.

V � Klasicizam u Kne�evini Srbiji 19. veka, Kraljevini Srbiji 19. veka, Vojvodini 19. veka i Srbiji u okviru Kraljevine Jugoslavije u 20. veku. - U ovom poglavlju ?emo predstaviti razvoj stila u srpskoj arhitekturi 19. i 20. veka. Pre toga ?emo se upoznati sa dru�tvenim okolnostima, uslovima za razvoj klasicizma, kako u umetnosti, tako i u arhitekturi, za?ecima jasnije gra?evinske regulative i prakse u tek oslobo?enoj zemlji. Prostudira?emo primere izgra?enih objekata, u formalnom i topolo�kom smislu. Prati?emo pojave klasicizma, reteriranje i ponovno izbijanje u prvi plan krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka.

VI  - Zaklju?ak � Iz svih analiza prethodnih poglavlja, izve�?emo zaklju?ke o zna?aju istra�ene pojave sa istorijskog, sociolo�kog i estetskog aspekta. Tako?e, sagleda?emo kakve su mogu?nosti kori�?enja iskustava ove studije sa projektantskog aspekta.

VII - Literatura, izvori