Autor: Nikola Počuča
Izdavač: AGM KNJIGA
Godina: 2015.
Br.strana: 204
Povez: tvrd
Format: A-5
ISBN 978-86-86363-57-2
Cena: 1650,00 rsd /14 eur  /sifra 1057

Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka.

Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice.
Da bi primenili etički – moralni pristup, moramo razmisliti o vlastitim postupcima, mišljenju i donošenju odluka. Tako je poslednjih 20-tak godina počelo da prevladava mišljenje o praktičnim i primenljivim ekološkim rešenjima i načinu života.

Tražena su rešenja u svim delatnostima za razvijanje bezbednijih, jeftinijih i efikasnijih sistema. Razvoj i zamena energetskih izvora samo su pratili tu generalnu ideju i zakonitost. Radilo se na efikasnijim solarnim pločama, iskorištenju geotermalne vode, snage vetra i plime, te razvoja šire primene biomase i njenih proizvoda. Ovde se nauka sukobila sa rešavanjem ekoloških problema kroz povlačenje krajnje tehnoloških pitanja u potrazi za odgovorima u navedenim tehničkim oblastima.

U tom smislu, multidisciplinarno se uključuju u rešavanje problema stručnjaci iz agronomije, poljoprivredne ekonomije, fizike, hemije, ekologije životinja, biologije, istraživanja životne sredine, bio-geohemije, geologije, šumarstva, tehnologije, konstruktora postrojenja, i skoro svih naučnih grana koje mogu pomoći. Treba konstatovati da deo društvenih nauka ima veliku obavezu i odgovornost u definisanju i postavljanju problema i objektivizaciji činjenica koje obiluju spornim pitanjima, koja su mesto za obradu, zahtevi i obaveze za korišćenje biomase sa ekoloških aspekata.

Iz sadržaja:

1. UVOD 5
2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI
2.1. Biomasa - najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji
2.2. Biogoriva
2.3. Ciljevi politike korišćenja OIE
3. GLOBALNI EKOLOŠKI PROBLEMI I POTICAJ ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE….
3.1. Kriza životne sredine
3.2. Neusaglašenost u biosferi
3.3. Veliki globalni problemi
3.3.1. Ozonska rupa
3.3.2. Efekat staklene bašte
3.3.3. Kisele kiše
3.3.4. Zemljište
3.3.5. Gubitak biodiverziteta
3.3.6. Zaštićena prirodna dobra
3.3.7. UV zračenja
3.3.8. Upravljanje otpadom
3.4. Mogući oporavak
4. BIOMASA
4.1. Sagorevanje biomase kao opcija za smanjenje energetsko zavisne emisije CO2
4.1.1. Karakteriziranje biomase kao goriva
4.1.2. Tehnike spaljivanja
4.1.3. Uticaj dobavljanja i oblika goriva
4.1.4. Prednost zajedničko kogeneracijskog spaljivanja biomase i uglja
4.1.5. Pregled mogućih posledica kogeneracijskog spaljivanja
4.1.6. Primer izvođenja transformacije jedne toplane na ugalj
4.1.7. Razlog za korišćenje biomase za smanjenje zavisne emisije CO2 u kombinaciji sa fosilnim gorivima
5. ENERGIJA IZ BIOMASE
6. KORIŠĆENJE BIOMASE ZA TOPLOTNU ENERGIJU (DOMAĆINSTAVA)
6.1 Tehnologija upotrebe drvne biomase
6.2 Proizvodnja energije u biotoplanama
7. PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ BIOMASE
7.1 ORC-Proces (Organic Rankine Cycles)
7.1.1. Princip rada ORC
7.1.2. Kratak opis ORC - kružnog toka (primer KWK sa biomasom)
7.1.3. Prednosti
7.1.4. Trenutni nedostaci
8. ISTRAŽIVANJE I PROMOCIJA ENERGIJE IZ BIOMASE
9. ENERGIJA BIOMASE U BUDUĆNOSTI
10. ODRŽIVOST KORIŠĆENJA BIOMASE
10.1. Ekološki aspekti korišćenja biomase
10.2. Privredni aspekti (za korišćenje biomase)
10.3. Nedostaci biomase
10.4 Ekološki indikatori kao mera ekološke efikasnosti
11. ISTRAŽIVANJE I SEGMENTACIJA TRŽIŠTA BIOMASE
12. EKOLOŠKI IZAZOVI I ETIKA KORIŠĆENJA BIOMASE 93
13. INTERAKCIJA IZMEĐU POJEDINCA I NJIHOVA BOJAZAN ZA PRIRODNU SREDINU
14. ZAKLJUČAK I PRETPOSTAVKE ZA VEĆE KORIŠĆENJE BIOMASE
PRILOG 1
15. ENERGETSKI I EKONOMSKI ASPEKTI KORIŠĆENJA BIOMASE – TABELE O POTENCIJALIMA, ENERGETSKIM UPOREDNIM VREDNOSTIMA, KARAKTERISTIKAMA BIOMASE I OSTALO
16. LITERATURA

Iz knjige:
“…Energija biomase je najznačajniji domaći energetski potencijal iz obnovljivih izvora, naglašen i u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine. Stepen korišćenja obnovljivih izvoza energije veoma je nizak, izuzev iskorišćenja velikih vodenih tokova u velikim hirdoelektranama, jer su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije znatno viši od troškova korišćenja konvencinalnih izvora energije.
Važan segment je snimanje potencijala i stanje u iskorišćenju i isplativom korišćenju šumskog otpada i otpada u drvnoj industriji. S obzirom na realan potencijal i tehnološke mogućnosti pretvaranja te biomase u toplotnu ili elektro energiju i kompost država mora naći stimulans za iskorištenje jer taj projekat može biti i jeste i socijalni projekt pošto se otvaraju i mogućnosti povećanog zapošljavanja.
U Srbiji sporedni proizvodi primarne proizvodnje ratarskih kultura prestavljaju jedan od najvećih potencijala za proizvodnju toplotne i električne energije. Do sada je ova vrsta otpada biomase uglavnom spaljivana na mestu nastanka, a samo manjim delom korišćena u druge svrhe. Pored gubljenja energije i zagađenja životne sredine, problem su nepostojanja postrojenja za preradu i dobijanje drugih vidova energije kao i nemanje nekih podzakonskih akata i kasno donošenje pravilnika o subvenisanoj ceni ove čiste energije. Takođe je neophodno strategijom odrediti projekte koji bi imali prioritete, te definisanje punog potencijala biomase ovog porekla po regionima u državi.
Uz to problem presdtavlja stajsko đubrivo kao nusproizvod sa stočnih farmi i seoskih domaćinstava. Nekontrolisanim odlaganjem ovog otpada dovode se u opasnost podzemne vode i površinski vodeni tokovi. Iz ovog otpada pogodno je dobijanje biogasa koji se preradom prevodi u toplotnu i elektro energiju. Korišćenjem te energije je mnogostruko zavisno od veličine postrojenja. I kod ovog izvora energije potrebno je uraditi sve u smislu njenog korišćenja.

Problem rešavanja klaničkog i životinjskog otpada treba da se radi u skladu sa EU standardima i zakonima, pa su i ovde neophodno potrebni tehnologija i objeki koji bi zadovoljili te uredbe.
Govoreći o energiji iz biomase ne sme se zaboraviti niti potencijalna proizvodnja iz onog dela otpada koji se može smatrati biomasom (komunalni čvrsti otpad, gas sa deponija, kanalizacijski mulj, mulj sa uređaja za obradu otpadnih voda, čvrsti i tečni otpad sa farmi i slično) koji je danas praktično neiskorišten kod nas.
Racionalno korišćenje energije dobijene iz obnovljivih izvora energije – biomase ekološki i ekonomski je prihvatljivo i država mora sa poticajnim merama svih vrsta da podržava te projekte. Važna činjenica u ovom je vaspitanje i obrazovanje od malih nogu za zaštitu životne sredine, načina upravljanja čovekovom okolinom i promocija svih prednosti korišćenja obnovljivih izvora energije.
Za punu realizaciju korišćenja biomase postoje i problemi koji se ogledaju u sledećem: loša prostorna raspoređenost voda, nezadovoljavajuća infrastruktura za korišćenje obnovljivih izvora energije, nepotpun zakonski okvir za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, nedostatak pouzdanih podataka o potencijalima obnovljivih izvora energije i nepostojanje efikasnog sistema finansijskih instrumenata radi masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije.
Za prevazilaženje problema potrebno je:
1) intenziviranje istraživanja potencijala obnovljivh izvora energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja;
2) po mogućnosti veća organizacija korišćenja i izgradnja postrojenja po regionima;
3) određivanje tehnologija za koje je opravdano uvođenje podsticajnih mera i komparativna analiza mogućih podsticajnih mehanizama;
4) donošenje propisa za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakšice, veće podsticajne cene električne energije iz obnovljivih i izvora i dr.);

5) povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije ukupno, a naročito u ruralnim područjima.
6) obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije.

Novim zakonom o energetici i podzakonskim aktima definišu se povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije sa pravom na odredjene subvencije i povlastice, a to su oni proizvođači koji koriste obnovljive izvore energije ( biomasa, biogas, deponijski gas, vetar, sunce...) i istovremeno proizvode električnu i toplotnu (rashladnu) energiju uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, opdnosno zaštite životne sredine.
Međutim i pored toga u Srbiji nije napravljeno nijedno postrojenje koje bi se moglo koristiti realizacijom tih zakona i odluka.
Potrebno je uvek naglasiti prednost biomase u odnosu na fosilna goriva zbog neopterećenje atmosfere stakleničkim gasovima. U ovoj disertaciji na osnovu relevantne literature i najnovijih spoznaja u istraživačkim radovima i primeni istih, utvrdiće se ekološki efekti primene biomase za zadovoljenje energetskih potreba stanovništva. Pitanje korišćenja biomase u energetske svrhe mora se rešavati ekološki kako bi se izbegle sve negativne posledice koje se kasnije najčešće ne daju sanirati.
U radu će se dati potencijali biomase, agrarnih kultura, drvne biomase i biomase iz plantažnog uzgoja, uz obavezne poslove oko uređenja tržišta i stvaranje modela koji treba da se formiraju u smislu optimalnog, ekološkog korišćenja biomase.
Metodom opservacije, analize podataka i uporedbe naših sa podacima iz evropskih zemlja postaviće se ekološki i ekonomski efekti i nedostaci primene biomase.
Radom će se pokazati prednost korišćenja biomase u odnosu na fosilna goriva, kako ekološki tako i ekonomski, o izazovima, etici i interakciji sa razvojem društva. Kroz rad će se sagledati ekološki efekti poslovanja biomasom kao samostalnog energenta i kombinovanog sagorevanja, koje takođe da takođe svoje efekte, tj. biće obrađeni i svi ostali zahtevi i obaveze za uspešno korišćenje biomase sa ekoloških aspekata”…