Autor: Dr Goran Jovanovi?
Izdava?: AGM knjiga
Godina: 2015.
Br.strana: 165
Povez: mek
Format: B-5
Fotografije: crno bele
Cena: 1540,00rsd  // 13 eur

Ve? dugi niz godina ose?a se potreba za jednim ud�benikom iz oblasti uvoda u arhitektonsko projektovanje, koji bi studentima arhitekture pomogao u savladavanju prvih koraka u ve�tinama struke.

Materija, koja se ovde izla�e, nastala je najpre kao rezultat istra�ivanja u oblasti arhitektonskog projektovanja, iskustva iz sopstvene arhitektonske prakse a najvi�e na osnovu dugogodi�njeg rada u nastavi na predmetima Uvod u projektovanje i Elementi projektovanja, kao i na ostalim predmetima iz oblasti stanovanja i bioklimatske arhitekture na osnovnim, master i doktorskim studijama.

Kada se radi o podu?avanju u oblastima koje treba da podsti?u kreativnost, uvek se postavlja pitanje: do koje mere je podu?avanje podsticaj i kada ono postaje prepreka li?nom razvoju onog koga podu?avamo. U po?etku treba podu?avati studente osnovnim, elementarnim stvarima, a nadalje ih treba stimulisati da sami istra�uju, kako bi saznanje sticali kroz sopstveno iskustvo, �to je nabolji metod u?enja. Vremenom ?e, stalnim nadogra?ivanjem, formirati svoj fond znanja i izgraditi svoj projektantski metod. Arhitektura kao disciplina je izuzetno slo�ena. Zahteva �iroko obrazovanje onih koji se njom bave.

Stranice koji slede nemaju pretenziju da nau?e studente da projektuju, niti je to mogu?e u?initi jednom knjigom. To je dug proces, koji traje dok ste otvorenog duha, dok ste radoznali i dok ste spremni da menjate svoje stavove. Arhitektura je jedna od najstarijih disciplina, a stalno je u promenama i stalno se ne�to novo u njoj de�ava. Stara je izreka da se ?ovek u?i dok je �iv. Naro?ito to va�i za one discipline u kojima dominira umetnost i kreativnost, pa kao i u drugim umetnostima arhitekt dela i stvara dok mo�e ili dok �eli.

Kada zavr�e fakultet, mladi ljudi su tek tada na po?etku svog puta. Koji ?e put izabrati zavisi samo od njih. Ako su nau?ili kako sami da u?e, onda su na dobrom putu. Stoga je cilj ovih redova da pomognu studentima da naprave prve korake i uka�u na mogu?e puteve daljeg istra�ivanja i sopstvenog usavr�avanja.

Pristup materiji je subjektivan. Ovo je jedno od mogu?ih vi?enja kako krenuti u nepoznat svet beskrajnih mogu?nosti.

Uvek se radi, u su�tini, o jednom li?nom vi?enju arhitekture u celini ili njenih pojedinih aspekata. To je zato �to je svet arhitekture kompleksan, vi�ezna?ajan, protivure?an, vi�edimenzionalan, neuhvatljiv. Jednim delom se mo�e obuhvatiti samo jedan segment, jedna kockica, u gotovo beskrajnom mozaiku arhitekture. Ona nastaje u stvarala?kom procesu i zato pripada polju kreativnog stvarala�tva. Onoga trenutka kada postane nauka, norma, �ablon, ona ?e prestati da bude jedna od najlep�ih umetnosti. Dilema: da li je arhitektura nauka ili umetnost nastaje iz njene kompleksnosti. Da bi projektovao, kreirao, stvarao, arhitekta projektant mora da ima veliko znanje.

To znanje pripada razli?itim naukama i u tom smislu jedan deo arhitekture jeste nauka, ali se u su�tini radi o razlikovanju cilja i sredstava kojima se cilj posti�e. Cilj nam je korisnost, stabilnost, trajnost i naravno lepota, a sredstva kojima se to posti�e su sve one nauke i sva ona znanja koja se ko- riste u postizanju cilja. Albert Ajn�tajn je jednom rekao: �Konfizija ciljeva i savr�enstvo sredstava odlike su na�eg doba�. Ono �to �elim da naglasim je da opasnost le�i u zameni sredstava ciljevima, kada sredstva postanu cilj, �to se ?esto doga?a u svim sferama ljudskog delovanja.

Autor je nastojao da jezik ovih redova bude prilago?en ?itaocima kojima su namenjeni. Opseg zahvata je u domenu materije koja se obra?uje na predmetu Uvod u projektovanje i delom na predmetu Elementi projektovanja, uz izbegavanje suvi�nog, odnosno svega onog �to propada drugim predmetima i oblastima koje se detaljnije obra?uju na na�em fakultetu. U nedostatku materije iz oblasti Uvoda u arhitekturu, koja se kao poseban predmet ne obra?uje na ovom fakultetu, nekih pitanja iz ove sfere se delimi?no doti?em u ovom tekstu. Verovatno ?e predstoje?a preispitivanja dosada�njih iskustava ukazati na potrebu uvo?enja jednog takvog predmeta. Mnogo vi�e o temama koje se ovde obra?uju, detaljnije, op�irnije i druga?ije mo�e se na?i kroz dostupnu literaturu i naravno (neizbe�no) kori�?enjem interneta.

Iz sadr�aja:

• PREDGOVOR
• UVOD
• OPA�AJ PROSTORA
• PRISTUP ORGANIZACIJI PROSTORA
• O BROJEVIMA
• PROPORCIJE
• ANTROPOMETRIKA
• KOMPONIBILNI BROJEVI I KOMPONIBILNE MERE
• POMO?NE MRE�E
• DIMENZIONISANJE UPOTREBNIH PREDMETA
• DIMENZIONISANJE PREFABRIKATA
• OSNOVNA JEDINICA ARHITEKTONSKOG PROSTORA
• TIPI?NA JEDINICA
• SKLOPOVI
• FUNKCIONALNE ZONE
• O PROJEKTOVANJU
• UTICAJNI FAKTORI
• PROGRAM
• MESTO GRA?ENJA
• VREME GRA?ENJA
• PROJEKTANT
• PROCES I METODI PROJEKTOVANJA
• PROJEKTANTSKA NA?ELA
• OSNOVNI PARAMETRI KLASIFIKACIJA U ARHITEKTURI
• LITERATURA
• OSTALI IZVORI