Autor: Dr Ljiljana Radojevi?
Izdava?: AGM knjiga, Institut za biolo�ka istra�ivanja "Sini�a Stankovi?" 
Godina: 2016.
Br.strana: 260 kunsdruk
Povez: tvrd /16x23,5cm
Fotografije: kolori
ISBN: 978-86-86363-65-7
Cena: 2750,00 rsd  //23,5 eur  //sifra 1065

Knjiga pod naslovom ��BIOTEHNOLOGIJA U HORTIKULTURI Drve?e I � prof. dr Ljiljane Radojevi? sadr�i ?etiri celine u kojima je detaljno opisana primena razli?itih metoda i tehnika za kulturu in vitro drve?a. To je nova biotehnologija za mikropropagaciju zna?ajnih drvenastih vrsta za vo?arstvo, �umarstvo i parkovsku hortikulturu u odnosu na klasi?nu propagaciju drve?a u staklenicima i planta�ama.

U Predgovoru i Uvodu: Autor opisuje razvoj drvenastih vrsta kroz geolo�ka doba, istorijske zapise o drvetu, lekovitost drve?a, ekolo�ki zna?aj �uma i strategiju �umarstva u Srbiji. Opisana je funkcionalna shema Laboratorije za kulturu tkiva in vitro u IBISS-u. Autor pi�e o uspe�noj saradnji sa stru?njacima iz referentniih Laboratorija za kulturu tkiva in vitro Poljoprivrednih i Biolo�kih fakulteta Francuske, �panije, Belgije, ?ilea i Cejlona.

I. Poglavlje: U ovom poglavlju je opisano vi�e metoda za propagaciju drvenastih vrsta u kulturi in vitro kao �to su: mikropropagacija, organogeneza, somatska embriogeneza i androgeneza. Opisane su i primene razli?itih tehnika, tzv. kultura meristema u cilju dobijanja ��bez-virusnih�� sadnica vo?aka. Zatim, se govori i o primeni tehnika kriokonzervacije-zamrzavanje mikroizdanaka iz superiornih klonova, somatskih embriona iz kulture in vitro u te?nom azotu na -1960 C u cilju o?uvanja sadnog materijala za podizanje klonskih planta�a. U istom poglavlju, opisana je i primena somatske embriogeneze u proizvodnji sinteti?kih semena �umskog drve?a. Tako?e, su opisani sekundarni metaboliti (SM) kod �umskog drve?a, proizvodnja SM-a u kulturi tkiva in vitro i njihova biolo�ka funkcija sa primenom u medecini. Na kraju, se izla�e geneti?ka transformacija �umskog drve?a i uno�enje odre?enih gena u cilju pobolj�anja hortikulturnih drvenastih vrsta.

Poglavlje II i III: se odnosi na indukciju somatske embriogeneze i formiranju velikog broja regeneranata-bilj?ica leske i paulovnie koje su dve izuzetno va�ne i korisne vrste. Leska je zna?ajna zbog plodova koji pretstavljaju visoko bezbedonosnu hranu za ljude. Paulovnia je brzo rastu?a vrsta (3m/god) koja se jo� i popularno naziva ��fabrikom kiseonika (O₂) jer za deset godina proizvede tonu O₂-a. Koristi se za podizanje klonskih planta�a u zaga?enom podru?ju i za izgradnju poljo�za�titih pojaseva zbog erozije zemlji�ta. Drvo paulovnie se koristi u avio i brodskoj industriji jer je otporno na vlagu. Plodovi i listovi paulovnie se primenjuju u medecini, za proizvodnju sekundarnih metabolita i za ishranu �ivotinja.

Drve?e I sadr�i 260 stranica teksta �tampane na finom kunsdruk papiru, 56 tabli sa fotografijama u koloru, 8 tabela, 3 sheme, nekoliko crte�a i ogovaraju?u literaturu za svako poglavlje.

Knjiga ?e biti od koristi in�injerima I studentima Biolo�kog, �umarskog i Poljoprivrednog fakulteta, kao i odgajiva?ima sadnica leske i paulovnie koji se bave planta�iranjem ovih vrsta.

OBRAZLO�ENJE ZA PRIMENU KULTURE TKIVA IN VITRO
Nasuprot mnogim hortikulturnim drvenastim vrstama, kod �umskog drve?a glavna prepreka njihovom oplemenjivanju je dug period razvi?a. Odre?ene karakteristike i osobine, �umsko drve?e pokazuje tek u odre?enom stadijumu zrelosti. Osim toga, poznavanje geneti?kog porekla �umskog drve?a je veoma ograni?eno. Primena biotehnologije za prevazila�enje pomenutih ograni?enja ?ime bi se olak�alo i ubrzalao oplemenjivanje �umskog drve?a mo�e se ostvariti na nekoliko nivoa:

1. Klonsko razmno�avanje superiornih genotipova uz pomo? razli?itih tehnika kulture in vitro;
2. Somatska hibridizacija pomo?u protoplasta, hapoloidizacije i eksploatacije semi-klonova;
3. Indukcija mutacija. Molekularno oplemenjivanje kojim se nadopunjuje klasi?no oplemenjivanje;
4. Direktno uvo?enje odre?enih karakteristika putem geneti?kog in�enjeringa

Pogledajte sadr�aj i odlomak iz knjige