Autor: Nikola Po?u?a
Izdava?: AGM KNJIGA
Godina: 2015.
Br.strana: 204
Povez: tvrd
Format: A-5
ISBN 978-86-86363-57-2
Cena: 1650,00 rsd /14 eur  /sifra 1057

Prirodni resursi � bogastva koja odr�avaju �ivot na ovoj planeti kao �to su voda, vazduh i zemlja zaga?uju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovni�tva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umno�avaju se porastom stanovni�tva. Podru?ja divljine u svetu � njihove �ume, mo?vare, planine i pa�njaci postaju �razvijena podru?ja�, isu�ena, spaljena, izgra?ena i asfaltirana i ispa�ena do opstanka.

Razaranje ozonskog omota?a, �irenje efekta staklene ba�te, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugro�ava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice.
Da bi primenili eti?ki � moralni pristup, moramo razmisliti o vlastitim postupcima, mi�ljenju i dono�enju odluka. Tako je poslednjih 20-tak godina po?elo da prevladava mi�ljenje o prakti?nim i primenljivim ekolo�kim re�enjima i na?inu �ivota.

Tra�ena su re�enja u svim delatnostima za razvijanje bezbednijih, jeftinijih i efikasnijih sistema. Razvoj i zamena energetskih izvora samo su pratili tu generalnu ideju i zakonitost. Radilo se na efikasnijim solarnim plo?ama, iskori�tenju geotermalne vode, snage vetra i plime, te razvoja �ire primene biomase i njenih proizvoda. Ovde se nauka sukobila sa re�avanjem ekolo�kih problema kroz povla?enje krajnje tehnolo�kih pitanja u potrazi za odgovorima u navedenim tehni?kim oblastima.

U tom smislu, multidisciplinarno se uklju?uju u re�avanje problema stru?njaci iz agronomije, poljoprivredne ekonomije, fizike, hemije, ekologije �ivotinja, biologije, istra�ivanja �ivotne sredine, bio-geohemije, geologije, �umarstva, tehnologije, konstruktora postrojenja, i skoro svih nau?nih grana koje mogu pomo?i. Treba konstatovati da deo dru�tvenih nauka ima veliku obavezu i odgovornost u definisanju i postavljanju problema i objektivizaciji ?injenica koje obiluju spornim pitanjima, koja su mesto za obradu, zahtevi i obaveze za kori�?enje biomase sa ekolo�kih aspekata.

Iz sadr�aja:

1. UVOD 5
2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI
2.1. Biomasa - najzna?ajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji
2.2. Biogoriva
2.3. Ciljevi politike kori�?enja OIE
3. GLOBALNI EKOLO�KI PROBLEMI I POTICAJ ZA KORI�?ENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE�.
3.1. Kriza �ivotne sredine
3.2. Neusagla�enost u biosferi
3.3. Veliki globalni problemi
3.3.1. Ozonska rupa
3.3.2. Efekat staklene ba�te
3.3.3. Kisele ki�e
3.3.4. Zemlji�te
3.3.5. Gubitak biodiverziteta
3.3.6. Za�ti?ena prirodna dobra
3.3.7. UV zra?enja
3.3.8. Upravljanje otpadom
3.4. Mogu?i oporavak
4. BIOMASA
4.1. Sagorevanje biomase kao opcija za smanjenje energetsko zavisne emisije CO2
4.1.1. Karakteriziranje biomase kao goriva
4.1.2. Tehnike spaljivanja
4.1.3. Uticaj dobavljanja i oblika goriva
4.1.4. Prednost zajedni?ko kogeneracijskog spaljivanja biomase i uglja
4.1.5. Pregled mogu?ih posledica kogeneracijskog spaljivanja
4.1.6. Primer izvo?enja transformacije jedne toplane na ugalj
4.1.7. Razlog za kori�?enje biomase za smanjenje zavisne emisije CO2 u kombinaciji sa fosilnim gorivima
5. ENERGIJA IZ BIOMASE
6. KORI�?ENJE BIOMASE ZA TOPLOTNU ENERGIJU (DOMA?INSTAVA)
6.1 Tehnologija upotrebe drvne biomase
6.2 Proizvodnja energije u biotoplanama
7. PROIZVODNJA ELEKTRI?NE ENERGIJE IZ BIOMASE
7.1 ORC-Proces (Organic Rankine Cycles)
7.1.1. Princip rada ORC
7.1.2. Kratak opis ORC - kru�nog toka (primer KWK sa biomasom)
7.1.3. Prednosti
7.1.4. Trenutni nedostaci
8. ISTRA�IVANJE I PROMOCIJA ENERGIJE IZ BIOMASE
9. ENERGIJA BIOMASE U BUDU?NOSTI
10. ODR�IVOST KORI�?ENJA BIOMASE
10.1. Ekolo�ki aspekti kori�?enja biomase
10.2. Privredni aspekti (za kori�?enje biomase)
10.3. Nedostaci biomase
10.4 Ekolo�ki indikatori kao mera ekolo�ke efikasnosti
11. ISTRA�IVANJE I SEGMENTACIJA TR�I�TA BIOMASE
12. EKOLO�KI IZAZOVI I ETIKA KORI�?ENJA BIOMASE 93
13. INTERAKCIJA IZME?U POJEDINCA I NJIHOVA BOJAZAN ZA PRIRODNU SREDINU
14. ZAKLJU?AK I PRETPOSTAVKE ZA VE?E KORI�?ENJE BIOMASE
PRILOG 1
15. ENERGETSKI I EKONOMSKI ASPEKTI KORI�?ENJA BIOMASE � TABELE O POTENCIJALIMA, ENERGETSKIM UPOREDNIM VREDNOSTIMA, KARAKTERISTIKAMA BIOMASE I OSTALO
16. LITERATURA

Iz knjige:
��Energija biomase je najzna?ajniji doma?i energetski potencijal iz obnovljivih izvora, nagla�en i u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine. Stepen kori�?enja obnovljivih izvoza energije veoma je nizak, izuzev iskori�?enja velikih vodenih tokova u velikim hirdoelektranama, jer su tro�kovi kori�?enja obnovljivih izvora energije znatno vi�i od tro�kova kori�?enja konvencinalnih izvora energije.
Va�an segment je snimanje potencijala i stanje u iskori�?enju i isplativom kori�?enju �umskog otpada i otpada u drvnoj industriji. S obzirom na realan potencijal i tehnolo�ke mogu?nosti pretvaranja te biomase u toplotnu ili elektro energiju i kompost dr�ava mora na?i stimulans za iskori�tenje jer taj projekat mo�e biti i jeste i socijalni projekt po�to se otvaraju i mogu?nosti pove?anog zapo�ljavanja.
U Srbiji sporedni proizvodi primarne proizvodnje ratarskih kultura prestavljaju jedan od najve?ih potencijala za proizvodnju toplotne i elektri?ne energije. Do sada je ova vrsta otpada biomase uglavnom spaljivana na mestu nastanka, a samo manjim delom kori�?ena u druge svrhe. Pored gubljenja energije i zaga?enja �ivotne sredine, problem su nepostojanja postrojenja za preradu i dobijanje drugih vidova energije kao i nemanje nekih podzakonskih akata i kasno dono�enje pravilnika o subvenisanoj ceni ove ?iste energije. Tako?e je neophodno strategijom odrediti projekte koji bi imali prioritete, te definisanje punog potencijala biomase ovog porekla po regionima u dr�avi.
Uz to problem presdtavlja stajsko ?ubrivo kao nusproizvod sa sto?nih farmi i seoskih doma?instava. Nekontrolisanim odlaganjem ovog otpada dovode se u opasnost podzemne vode i povr�inski vodeni tokovi. Iz ovog otpada pogodno je dobijanje biogasa koji se preradom prevodi u toplotnu i elektro energiju. Kori�?enjem te energije je mnogostruko zavisno od veli?ine postrojenja. I kod ovog izvora energije potrebno je uraditi sve u smislu njenog kori�?enja.

Problem re�avanja klani?kog i �ivotinjskog otpada treba da se radi u skladu sa EU standardima i zakonima, pa su i ovde neophodno potrebni tehnologija i objeki koji bi zadovoljili te uredbe.
Govore?i o energiji iz biomase ne sme se zaboraviti niti potencijalna proizvodnja iz onog dela otpada koji se mo�e smatrati biomasom (komunalni ?vrsti otpad, gas sa deponija, kanalizacijski mulj, mulj sa ure?aja za obradu otpadnih voda, ?vrsti i te?ni otpad sa farmi i sli?no) koji je danas prakti?no neiskori�ten kod nas.
Racionalno kori�?enje energije dobijene iz obnovljivih izvora energije � biomase ekolo�ki i ekonomski je prihvatljivo i dr�ava mora sa poticajnim merama svih vrsta da podr�ava te projekte. Va�na ?injenica u ovom je vaspitanje i obrazovanje od malih nogu za za�titu �ivotne sredine, na?ina upravljanja ?ovekovom okolinom i promocija svih prednosti kori�?enja obnovljivih izvora energije.
Za punu realizaciju kori�?enja biomase postoje i problemi koji se ogledaju u slede?em: lo�a prostorna raspore?enost voda, nezadovoljavaju?a infrastruktura za kori�?enje obnovljivih izvora energije, nepotpun zakonski okvir za podsticanje kori�?enja obnovljivih izvora energije, nedostatak pouzdanih podataka o potencijalima obnovljivih izvora energije i nepostojanje efikasnog sistema finansijskih instrumenata radi masovnijeg kori�?enja obnovljivih izvora energije.
Za prevazila�enje problema potrebno je:
1) intenziviranje istra�ivanja potencijala obnovljivh izvora energije radi njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja;
2) po mogu?nosti ve?a organizacija kori�?enja i izgradnja postrojenja po regionima;
3) odre?ivanje tehnologija za koje je opravdano uvo?enje podsticajnih mera i komparativna analiza mogu?ih podsticajnih mehanizama;
4) dono�enje propisa za podsticanje kori�?enja energije iz obnovljivih izvora (poreske olak�ice, ve?e podsticajne cene elektri?ne energije iz obnovljivih i izvora i dr.);

5) pove?anje obima kori�?enja obnovljivih izvora energije ukupno, a naro?ito u ruralnim podru?jima.
6) obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg kori�?enja obnovljivih izvora energije.

Novim zakonom o energetici i podzakonskim aktima defini�u se povla�?eni proizvo?a?i elektri?ne i toplotne energije sa pravom na odredjene subvencije i povlastice, a to su oni proizvo?a?i koji koriste obnovljive izvore energije ( biomasa, biogas, deponijski gas, vetar, sunce...) i istovremeno proizvode elektri?nu i toplotnu (rashladnu) energiju uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, opdnosno za�tite �ivotne sredine.
Me?utim i pored toga u Srbiji nije napravljeno nijedno postrojenje koje bi se moglo koristiti realizacijom tih zakona i odluka.
Potrebno je uvek naglasiti prednost biomase u odnosu na fosilna goriva zbog neoptere?enje atmosfere stakleni?kim gasovima. U ovoj disertaciji na osnovu relevantne literature i najnovijih spoznaja u istra�iva?kim radovima i primeni istih, utvrdi?e se ekolo�ki efekti primene biomase za zadovoljenje energetskih potreba stanovni�tva. Pitanje kori�?enja biomase u energetske svrhe mora se re�avati ekolo�ki kako bi se izbegle sve negativne posledice koje se kasnije naj?e�?e ne daju sanirati.
U radu ?e se dati potencijali biomase, agrarnih kultura, drvne biomase i biomase iz planta�nog uzgoja, uz obavezne poslove oko ure?enja tr�i�ta i stvaranje modela koji treba da se formiraju u smislu optimalnog, ekolo�kog kori�?enja biomase.
Metodom opservacije, analize podataka i uporedbe na�ih sa podacima iz evropskih zemlja postavi?e se ekolo�ki i ekonomski efekti i nedostaci primene biomase.
Radom ?e se pokazati prednost kori�?enja biomase u odnosu na fosilna goriva, kako ekolo�ki tako i ekonomski, o izazovima, etici i interakciji sa razvojem dru�tva. Kroz rad ?e se sagledati ekolo�ki efekti poslovanja biomasom kao samostalnog energenta i kombinovanog sagorevanja, koje tako?e da tako?e svoje efekte, tj. bi?e obra?eni i svi ostali zahtevi i obaveze za uspe�no kori�?enje biomase sa ekolo�kih aspekata��