Autor: Prof. Dr Igor Janev
Izdava?: AGM KNJIGA
Godina: 2018.
Br.strana: 500
Povez: TVRD/B5
Fotografije: crno bele
ISBN: 978-86-88601-90-9  /sifra 1090
Cena: 2750,00 rsd //23,5 eur

Pdf sadr�aj i odlomak

U okviru istra�ivanja politi?ke teorije u ovoj monografiji su obuhva?ene najbitnije doktrine i teorije dr�ave i prava. Naglasak u razmatranju je stavljen na savremenu politi?ku filozofiju i moderne pravce razvoja teorijske misli o dr�avi dr�avnom ure?enju i pravu. Istra�ivanja su pokazala da se nekoliko osnovnih pravaca u bitnim elementima politi?ke metodologije pribli�avaju, pa je u?injen napor da se otkriju nedoslednosti, slabosti ili ograni?enosti postoje?ih doktrina i teorija i prona?u putevi mogu?eg razvoja i unapre?enja savremene nau?ne misli u ovim teorijsko - doktrinarnim ili metodolo�kim pravcima. Monografija je podeljena u pet glava posle kojih sledi vid sinteti?kog zaklju?ka.

U Prvoj Glavi izla�e se istorija klasi?nih politi?kih teorija koje zapo?inju od Platona i Aristotela, pro�imaju Rimsku teoriju dr�ave i prava, zatim Srednji vek i Renesansu, i zavr�avaju sa Liberalnim politi?kim teorijama dr�ave, ustava i prava. Zna?aj prou?avanja ovog �ireg perioda je u ukazivanju razvojnih aspekata politi?ke misli kroz vekove i dono�enje zaklju?aka o nastanku i razvoju dr�avno - pravne misli i svesti neophodne za fundiranje savremene dru�tvene i politi?ke filozofije i metodologije. Ve? iz Prve glave monografije mo�emo doneti ceo niz zaklju?aka o koncentrisanju teorije dr�ave i prava oko dva ili tri osnovna pravca, koji ?e dominirati u devetnaestom i dvadesetom veku.

U Drugoj Glavi monografije obuhva?ene su teorije koje po?inju od perioda Francuske bur�oaske revolucije odnosno od Berka i Bentama, nastavljaju sa kasnim liberalizmom B. Konstana i A. Tokvila, dalje daju presek klasi?ne nema?ke misli (Kant, Fihte, Hegel) i nastavljaju sa idejama Marksa, Lenjina i drugih modernih teoreti?ara dvadesetog veka. Me?u modernim misliocima �ire teorijske misli u okviru socijalizma je uvr�ten Lasal koji je smatrao da se i u sferi napretka svesti mo�e primeniti zaklju?ivanje bazirano na dijalektici, koji je kao metod bio predmet neprekidnih osporavanja.
U ovoj glavi su predstavljene i ideje pozitivista (od O. Konta nadalje), a na pozitivno - pravnom teorijskom planu posebno misao D�. Ostina, ?ija je teorija bila kritikovana od moderne pravne nauke i misli. Predstavljena je, nadalje i Veberova teorija razumevanja sa metodskim konceptom ?idealnih tipova?, kao i njegovi vidovi (tipovi) legitimiteta.

Posebno mesto u ovoj Glavi posve?eno je Kelsenu koji je na jednoj strani unapredio razumevanje nekih dimenzija dr�ave kao pravnog entiteta, a na drugoj strani uglavnom jednostranim filozofskim tuma?enjima redukovao dimenzije misli o dr�avi, pa i pravu. Me?u autorima koji su tako?e obuhva?eni analiti?kim prikazom su i Ni?e, ?emberlen, kao i totalitaristi (Musolini i Hitler).
Pored klasi?nih politi?kih teorija u ovoj Glavi su izlo�ene i osnove ustavne pravne nauke i ustavne pravne metodologije i doktrine. U ovom delu posebno je dat osvrt na ustavna pravna i politi?ka shvatanja na ameri?kom tlu.

U Tre?oj Glavi monografije razmotrene su one teorije koje dalje mogu razviti politi?ku filozofiju i teoriju (u narednom razdoblju ovog 21. veka). Ove teorije se nadovezuju na ideje prosvetiteljstva, klasi?nog i neoliberalizma (odnosno na Loka, Monteskjea, Konstana, Tokvila) i postavljaju u prvi plan pitanje pravde, i odnosa slobode, jednakosti i komunitarizma (zajedni�tva), kao bitnih vrednosti. Naglasak je dat na D�. Rolsu i njegovom razumevanju pravde kao distributivne relativizovane kategorije. Posebno je ovde zna?ajna ideja autonomnosti izbora i raspodele onih dobara koje ljudi u svojim konkretnim uslovima (na fer osnovama) slobodno biraju i koja su u razmeni predmet transakcije.

?etvrta Glava monografije nastoji da iz drugog ugla sagleda nastanak dr�ave i prava, �to nije dosada tretirano u okviru literature politi?ke i pravne filozofije. Prime?eno je iz prethodnih glava monografije da je zanemarena me?unarodna dimenzija nastanka dr�ave i da se do sada smatralo da je dr�ava nastala uglavnom dejstvom unutra�njih razloga i pokreta?a. U delima Kara, Vajta i Morgentaua mogu se prona?i bitni razlozi za druga?ija tuma?enja, gde je za nastanak (i razvoj) bitno utvr?ivanje teritorijalne granice dr�ave. ..

U Petoj Glavi monografije je najpre razmatrano pitanje definisanja dr�ave i dr�avnog prava kao re�ima, a ne samo odre?enog skupa ustanova. Zaklju?ci do kojih se do�lo su upu?ivali na zasnivanje teorije dr�ave, koja bi se bazirala na dopunjenoj Op�toj teoriji sistema, koja uklju?uje nove hipoteti?ke principe. Analizom dometa primene teorije sistema, uvidelo se da nedostaje dijalekti?ka protivre?nost kao bitan razlog dinamike, pa je onda i ova grupa principa dijalektike uklju?ena u obja�njenja u okviru sistemsko - dijalekti?kog prilaza. ..

Recenzenti:
Prof. dr Mile Raki?
Dr dragan Markovi?, nau?ni savetnik
Dr Vladan Stankovi?, nau?ni savetnik